U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Maksimović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nevena Golubović, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4085/22 od 17.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 08.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4085/22 od 17.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P 89/21 od 22.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da se sa svim stvarima iseli iz stana tužioca u Boru u Ulici ... broj .. i da stan preda tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 132.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4085/22 od 17.01.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da se sa svim svojim stvarima iseli iz stana tužioca u Boru u Ulici ... broj .. i da stan preda tužiocu, kao i da tužiocu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 77.300,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, odlukom RO Topionice i rafinacije bakra Bor br. 16010 od 26.08.1982. godine, tužiocu je dat na trajno korišćenje trosobni stan u Boru u Ulici ... broj .., koji će zajedno koristiti sa članovima domaćinstva koje su činili supruga VV i deca BB, ovde tuženi i GG. Tužilac se sa članovima domaćinstva uselio u predmetni stan, a po osnovu trajnog korišćenja stana zaključio je ugovor o otkupu i na taj način stekao pravo svojine na stanu. Sin GG se odselio, dok je tuženi nastavio da živi u stanu. Tužilac je star 82 godine ima operisan kuk, zbog čega se jedva kreće, dok je tuženi nosilac crnog pojasa u džudou. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda Boru NP 228/20 od 08.11.2020. godine usvojen je predlog OJT Bor pa su prema AA, ovde tužiocu, produžene hitne mere privremenog udaljenja iz stana u Boru u Ulici ... broj .. i zabrana da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja BB, ovde tuženom počev od 09.11.2020. godine za još 30 dana.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa razloga što tuženi nikada nije napuštao porodično domaćinstvo, nema na drugi način rešeno stambeno pitanje, učestvuje u plaćanju troškova stanovanja, a stan koristi na način koji ne ugrožava niti umanjuje pravo tužioca da u njemu stanuje, pri čemu je tuženi dva puta prijavljivao nasilje u porodici, a tužilac nije podnosio krivične i druge prijave zbog bilo kakvog ugrožavanja telesnog integriteta, slobode i časti od strane tuženog.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev primenom člana 3. i 37. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kod činjenice da se tužilac kao vlasnik stana protivi daljem korišćenju stana od strane tuženog, zbog čega je podneo i tužbu za iseljenje, koji zahtev je osnovan u smislu navedenih zakonskih odredbi.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev za iseljenje tuženog iz stana.

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92), propisano je da nosilac prava raspolaganja na stanu društvene svojne i vlasnik stana u državnoj svojini dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Stavom 3. istog člana propisano je da članovi porodičnog domaćinstva imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama ovog zakona. U konkretnom slučaju, tužilac je svojinu na stanu iz koga traži iseljenje tuženog stekao na osnovu ugovora o otkupu, a koji stan je tuženi koristio kao član porodičnog domaćinstva tuženog, zbog čega na konkretni slučaj treba primeniti odredbe Zakona o stanovanju. Član porodičnog domaćinstva ima pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama Zakona o stanovanju, ali se njegovo iseljenje može tražiti iz opravdanih razloga. U konkretnom slučaju opravdani razlog za iseljenje leži u činjenici postojanja poremećenih odnosa između tužioca, kao vlasnika stana i njegovog sina, ovde tuženog kao člana porodičnog domaćinstva, koja tužiocu kao nesumnjivom vlasniku stana daje opravdan razlog za iseljenje tuženog. Tuženi bi kao član porodičnog domaćinstva tužioca imao pravo da stanuje u stanu u smislu odredaba Zakona o stanovanju, međutim kod činjenice postojanja poremećenih odnosa zahtev tužioca za iseljenje tuženog je osnovan.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković