Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 894/23 od 07.04.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon ) - u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U stavu 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu postoji potreba za odlučivanjem o reviziji predviđenoj navedenom odredbom (posebna revizija), radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u utuženom periodu radio kod tuženog na poslovima učitelja na neodređeno vreme sa fondom od 100% fonda časova. Od početka školske 2017/2018 godine, imao je jednog učenika sa poteškoćama u ostvarivanju rezultata sa kojim je morao da radi po IOP-u (individualnom obrazovnom planu). Tuženi nije isplatio tužiocu uvećanje plate koja mu pripada po Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01, 58/14). Visina potraživanja tužioca je utvrđena veštačenjem od strane veštaka ekonomsko – finansijske struke. Taj iznos, dosuđen je tužiocu kao naknada štete zbog neisplaćene uvećane plate, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac osnovano potražuje razliku plate po osnovu uvećanja koeficijenta od 10%, imajući u vidu da je u utuženom periodu imao i učenika sa kojima je morao da radi po individualnom obrazovnom planu (IOP), sa posebnim pripremama, obukama i dodatnim angažovanjem, a koji radni angažman tužioca iziskuje veći napor u radu. Ocenjeno je da utvrđeno činjenično stanje daje osnov za uvećanu platu tužiocu u smislu člana 3. tačka 1. podtačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (u drugostepenoj, presudi pogrešno navedeno „člana 3. stav 1. tačka 4 Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama“), a kako tuženi tužiocu nije omogućio ostvarivanje tog prava, pričinio mu je materijalnu štetu u visini neisplaćene uvećane plate. Pri tom, tuženi do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom nije dokazao da je tužiocu po osnovu dodatnog opterećenja rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom umanjen broj učenika u odeljenju.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su tužiocu dosudili naknadu zbog neuvećavanja koeficijenta za obračun i isplatu plate za mesece mart, april i maj 2021. godine.

Članom 3. tačka 1. podtačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01 ... 58/14 i 113/17 – dr. zakon), bilo je propisano da se koeficijent iz stava 2. ove uredbe uvećava zaposlenom u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku odeljenja za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi - 10%.

Odredbom člana 1. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 19/2021 od 05. marta 2021. godine i primenjuje se na obračun i isplatu plata počev od plate za mart 2021. godine, izmenjen je član 3. tačka 1. podtačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01 ... 58/14 i 113/17 – dr. zakon), tako što je posle podtačke 4) dodata podtačka 4a) prema kojoj se koeficijent iz stava 2. ove uredbe uvećava za 10 % nastavniku u redovnoj školi za rad u odeljenju koje je formirano samo za učenike sa smetnjama u razvoju, u kojima svi učenici stiču obrazovanje po individualnom planu 1 (IOP1) i po individualnom planu 2 ( IOP2).

Prostim jezičkim tumačanjem citiranog člana 3. tačka 1. podtačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ broj 44/01 ... 58/14 i 113/17 – dr. zakon), jasno je da pravo na uvećanje zarade od 10% imaju, pored zaposlenih u posebnim školama za decu ometenu u razvoju, i nastavnici u redovnim školama sa formiranim posebnim odeljenjem za decu ometenu u razvoju, a koji sa njima rade. Međutim, u situaciji kada je jedan od ciljeva redovnog vaspitno - obrazovnog sistema u našoj zemlji inkluzija, odnosno uključivanje u taj sistem i dece sa teškoćama u razvoju, neophodno je šire, sistemsko i ciljno tumačenje navedene odredbe. Naime, opštepoznata je činjenica da redovne škole, iako nemaju posebno formirana odeljenja za decu ometenu u razvoju, upisuju takvu decu u cilju njihove inkluzije, razvoja i sticanja obrazovanja, zajedno sa decom koja nemaju takve poteškoće i smetnje u razvoju. To svakako iziskuje veći napor nastavnika u radu i upravo ta činjenica o posebnom sistemu rada i dodatnom radnom angažovanju nastavnika u radu sa detetom sa smetnjama u razvoju, a u cilju savladavanja gradiva i detetovog obrazovanja, predstavlja dovoljan osnov za priznanje uvećane zarade tom nastavniku, nezavisno od činjenice što u redovnoj školi ne postoji posebno formirano odeljenje za decu ometenu u razvoju.

U konkretnom slučaju, tužilac je kao nastavnik ... u svom odeljenju pored učenika koji nastavu pohađaju po redovnom programu, imao i učenika sa smetanjama u razvoju sa kojim je morao da radi po posebnom individualnom obrazovnom programu, sa posebnim pripremama, obukama i dodatnim radnim angažovanjem, a za takav rad mu nije uvećana plata.

Po nalaženju Vrhovnog suda, a iz prethodno navedenih razloga, utvrđeno činjenično stanje daje osnova za uvećanje plate tužiocu na osnovu člana 3. tačka 1. podtačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01 ... 58/14 i 113/17 – dr. zakon), pa kako mu tuženi obrazovno-vaspitni centar nije omogućio ostvarivanje ovog prava, isti mu je na taj način pričinio materijalnu štetu u visini neisplaćene uvećane zarade.

Međutim, Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama ( „Službeni glasnik RS“, br. 19/2021), koja se primenjuje na obračun i isplatu plata počev od plate za mart 2021. godine, navedeno uvećanje koeficijenta od 10% je priznato nastavniku u redovnoj školi za rad u odeljenju koje je formirano samo za učenike sa smetnjama u razvoju, u kojima svi učenici stiču obrazovanje po individualnom planu 1 (IOP1) i po individualnom planu 2 (IOP2), a kako to nije slučaj sa tužiocem, neosnovano tužilac potražuje naknadu po osnovu ovog uvećanja za platu za mesece mart, april i maj 2021. godine. Odredba člana 3. tačka 1. podtačka 4a) navedene Uredbe je jasna i precizna i kao takva ne daje prostor za drugačije (šire) tumačenje, pa je isključena mogućnost da se sa početkom primene te odredbe, drugačijim tumačenjem, navedeno uvećanje koeficijenta prizna i zaposlenim nastavnicima za rad u odeljenjima koja ne čine samo učenici koji rade po individualnom obrazovnom planu (IOP), za razliku od prethodno važećeg člana 3. tačka 1. podtačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01 ... 58/14 i 113/17 – dr. zakon).

Vrhovni sud je našao i da tužiocu na osnovu člana 153. stav 3. ZPP, pripadaju troškovi dosuđeni stavom drugim izreke prvostepene presude.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke, a na osnovu člana 414. stav 1. istog zakona kao u trećem stavu izreke.

Kako je tuženi sa revizijom uspeo u neznatnom delu , na osnovu člana 153. ZPP je odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković