U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Ivan Stanković iz ..., protiv tužene „UniCredit Bank Srbija“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik advokat Tijana Vorotović iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2103/20 od 10.11.2022. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2103/20 od 10.11.2022. godine.

PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 2103/20 od 10.11.2022. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6282/19 od 26.09.2019. godine, tako što se ODBIJA tužbeni zahtev tužioca, kojim je traženo da se utvrdi da je apsolutno ništava ugovorna odredba člana 9. stav 1. tačka (i) Ugovora o gotovinskom kreditu br. ... od 04.06.2014. godine i da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2014. godine do isplate i odbija zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove celog postupka u iznosu od 56.800,00 dinara, u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6282/19 od 26.09.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je ništava odredba člana 9. stav 1. tačka (i) Ugovora o gotovinskom kreditu br. ... od 04.06.2014. godine . Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.06.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 2103/20 od 10.11.2022. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11,...18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je, kao korisnik kredita, sa tuženom bankom 04.06.2014. godine, zaključio ugovor o kreditu kojim je tužena odobrila tužiocu kredit u iznosu od 500.000,00 dinara. Pobijanom odredbom člana 9. stav 1. tačka (i) ugovorena je obaveza korisnika kredita da banci plati fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva, koja je jednokratna i plativa na datum povlačenja sredstava kreditnog zahteva od 2% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara, te je tužena naplatila od tužioca po ovom osnovu iznosu od 10.000,00 dinara. Pre zaključenja ovog ugovora, banka je u ponudi od 04.06.2014. godine, u članu 3.3. navela vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, pa tako i da naknada za obradu kreditnog zahteva iznosi 2,50%, 12.500,00 RSD fiksno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev zaključujući da je predmetna odredba ugovora o kreditu ništava, na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), prvostepeni sud sa obrazloženjem da spornom odredbom ugovora nije precizirano koji su to stvarni troškovi kredita i zašto se vezuju za iznos kredita, a drugostepeni sud nalazeći da banka nije dostavila tužiocu ponudu u predugovornoj fazi koja sadrži vrstu i visinu i predmetnih troškova. S obzirom na to, zaključili su da tužilac ima pravo na vraćanje novčanog iznosa naplaćenog po ništavoj odredbi na osnovu člana 104. i 214. ZOO, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja, jer je tužena banka nesavestan sticalac.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište nižestepenih sudova je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 103. stav 1. ZOO, ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, a na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 109. istog zakona.

Prema odredbi člana 1065. ZOO, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da obvezniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava na određeno ili neodređeno vreme za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plati ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je to utvrđeno ugovorom. Ugovor o kreditu se zaključuje u pismenoj formi, što znači da se u pisanom tekstu ugovora mora utvrditi iznos kreditnih sredstava, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita (član 1066).

Odredbom člana 43. Zakona o bankama propisano je da Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Ovo pravo banke je regulisano i podzakonskim aktima i to Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrasca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“ broj 65/11), koja je doneta na osnovu odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br.36/11 i 39/14), koji se primenjuje od 05.12.2011. godine, pa tako i u konkretnom slučaju, jer je predmetni ugovor o kreditu zaključen 04.06.2014. godine.

Prema tome, banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga nastalih u vezi sa realizacijom kredita, ali je takva odredba ugovora pravno valjana pod uslovom da je banka u predugovornoj fazi informisala korisnika kredita o vrsti i visini svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, ponudom koja je to sadržala, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi, periode u kojima će se menjati i način izmene, što je propisano u članu 17. stav 4. tačka 10. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi zasnovano je na jednom od osnovnih načela zaštite korisnika (pravo korisnika na informisanje), i obuhvata dužnost banke da korisniku pruži informacije i odgovorajuća obaveštenja o uslovima koji se odnose na ugovor o kreditu za koji je pokazao interesovanje (u daljem tekstu ponudu), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu (članovi 5. tačka 3. i 17. stav 1. navedenog zakona).

Saglasno ovim zakonskim odredbama u navedenoj Odluci Narodne banke Srbije („Sl. glasnik RS“, br.45/11), bliže su utvrđeni izgled i sadržina obrasca na kojima se ponuda uručuje korisniku, pa je banka dužna da korisniku kredita pre zaključenja ugovora uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu (obrazac 1B-osnovni podaci o kreditu) koji u tački 3. obuhvata troškove kredita, a u tački 3.3 visinu i vrstu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita (očekivani troškovi u dinarima iskazuju se u apsolutnom iznosu).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u ponudi od 04.06.2014. godine sačinjenu za predmetni ugovora o kreditu, navedena je visina i vrsta svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, pa tako i da naknada za obradu kreditnog zahteva iznosi 2,50%, 12.500,00 RSD fiksno. Kako je tužilac sadržinom navedene ponude u predugovornoj fazi obavešten o vrsti i visini naknada koje padaju na njegov teret, to banka nije bila u obavezi da dokazuje strukturu niti stvarne troškove ove naknade, niti je takva ugovorna odredba neodređena u smislu članova 8. i 19. stav 1. tačka 12. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Iskazivanje ove naknade za bankarsku uslugu zadovoljava uslov određenosti ugovorne obaveze i u smislu člana 50. ZOO (vrsta i visina/fiksna ili promenljiva). Ovo imajući u vidu i činjenicu da je tužiocu umesto ponudom predviđene visine predmetnih troškova kredita u iznosu od 12.500,00 dinara, naplaćen i niži iznos od 10.000,00 dinara. Sledom izloženog, pobijana ugovorna odredba nije protivna osnovnim načelima obligacionog prava niti osnovnim načelima zaštite korisnika finansijskih usluga pošto tužilac nije sporio prijem ponude. S obzirom da pobijana ugovorna odredba nije ništava, to tužilac neosnovano potražuje naplaćeni novčani iznos sa zateznom zakonskom kamatom na osnovu članova 104. i 214. ZOO.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke presude.

Kako je tužena uspela u postupku po reviziji, to joj na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu te tuženoj pripada za radnje preduzete od strane punomoćnika advokata, i to: za sastav jednog obrazloženog podneska 6.000,00 dinara, za pristup na jedno održano ročište 7.500,00 dinara, za sastav žalbe iznos od 12.000,00 dinara, revizije iznos od 18.000,00 dinara, sve prema AT važećim u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji, što uvećano za iznos sudske takse na žalbu i drugostepenu odluku po 1.900,00 dinara, na reviziju 3.800,00 dinara i na odluku po reviziji 5.700,00 dinara, sve prema TT, čini ukupan iznos od 56.800,00 dinara te je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković