Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd, Ogranak Elektrodistribucija Kragujevac, čiji je punomoćnik Tamara Ramač, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Vulović, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1068/22 od 08.09.2022. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1068/22 od 08.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1068/22 od 08.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2574/19 od 19.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je tražio da sud obaveže tužioca – protivtuženog da izvrši priključenje električne energije na adresi u ..., a posredstvom električnog brojila broj ... ili drugog odgovarajućeg brojila za ED br. ... . Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.490,00 dinara.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2574/19 od 13.02.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da sud obaveže tužioca da tuženom na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.04.2018. godine, kao i iznos od 1.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.07.2018. godine do konačne isplate, kao neosnovan.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 1068/22 od 08.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog – protivtužioca AA iz ... i potvrđena prvostepena presuda i dopunska presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog – protivtužioca za dosuđenje troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se radi o parnici radi činidbe (obavezivanje tužioca na priključenje električne energije preko električnog brojila navedenih u postavljenom zahtevu na elektrodistributivnu mrežu), u kojim odlukama o osnovanosti tužbenog zahteva i primene materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, a nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome je predmet tužbenog zahteva činidba i po tom osnovu isplata iznosa od 45.000,00 dinara, to vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe 13.06.2017. godine, pobijana drugostepena odluka je doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković