.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1257/2024
15.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marijana Radeka Simić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Moskovljević, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1506/23 od 02.08.2023. godine, u sednici održanoj 15.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1506/23 od 02.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1506/23 od 02.08.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 9549/21 od 10.01.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju 1R3 br. 1701/11 od 07.12.2011. godine, zaključen između AA iz ..., kao primaoca izdržavanja i BB iz ..., kao davaoca izdržavanja, overen pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod 1R3 br. 1701/11. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 61.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1506/23 od 02.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 9549/21 od 10.01.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je zahtevu tužilje za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, a tuženi revizijom ne ukazuje, niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj parnici, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz navedenog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome je vrednost predmeta spora označena u tužbi 50.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
