Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2700/23 od 04.10.2023. godine, , stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude tuženi VV i GG su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao o izuzetno dozvoljenoj (član 404. stav 1. ZPP). Naime, nižestepeni sudovi su obavezali tužene da solidarno isplate naknadu nematerijalne štete na osnovu odredaba članova 154., 158. i 206. ZOO i člana 13.ZPP, koja je prouzrokovana krivičnim delom učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika, koje su izrvšili BB, VV i GG (tuženi). Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa sudskom praksom izraženom u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ne postoji potreba za novim tumačenjem odredbe člana 206. ZOO. jer su tuženi prouzrokovali štetu tužiocu zajedno, pa se radi o više lica odgovornih za štetu koja su zajedno učestvovala u tuči i svi učesnici odgovaraju solidarno, na osnovu navedenih odredbi. Nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenog straha, za pretrpljene duševne bolove zbog zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i zbog naruženosti, primenom člana 200. ZOO i ocenom svih okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini naknade nematerijalne štete, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnopravnu situaciju i rešavanje spornog odnosa stranaka, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Tuženi nisu dostavili odluke sudova kojima bi potkrepili svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi u tumačenju i primeni materijalnog prava u pogledu visine dosuđene naknade nematerijalne štete. Iz navedenog razloga, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 11.01.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 960.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženih nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković