Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Maja Gluščević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), člana 439. i člana 441. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ljubomira Petkovića, advokata Maje Gluščević je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55. Krivičnog zakonika, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakonika na taj način što je prilikom izricanja krivične sankcije sud pogrešno primenio odredbu člana 55. Krivičnog zakonika, s obzirom da je okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio činjenicu da je osuđivan pre 35 godina, te iako nema specijalnog povrata, sud ovu činjenicu uzima kao otežajuću okolnost i vrši pogrešnu primenu materijalnog prava.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će sud učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Iz napred citirane zakonske odredbe proizilazi da sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom može uzeti u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a od kojih su neke okolnosti taksativno pobrojane u članu 54. stav 1. KZ, između ostalog i raniji život učinioca krivičnog dela, a može uzeti u obzir i sve druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. Iz spisa predmeta nedvosmisleno proizilazi da je sud prilikom odmeravanja krivične sankcije okrivljenom, imao u vidu sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti (član 54. stav 1. KZ), te je kao otežavajuću okolnost cenio činjenicu da se radi o licu koje je do sada već osuđivano zbog izvršenja istovrsnog krivičnog dela, kao i da u konkretnom slučaju sud prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom nije ni primenio odredbu člana 55. stav 1. Krivičnog zakonika. Shodno navedenom neosnovano se podnetim zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog ukazuje da je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 55. stav 1. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepena presuda protivna izvedenim dokazima, da je obrazloženje presude kontradiktorno izreci presude, a da je okrivljeni oglašen krivim bez ijednog materijalnog dokaza. Po navodima branioca, prvostepeni sud osuđujuću presudu zasniva isključivo na iskazu oštećene i iskazima svedoka – drugarica oštećene, koje nemaju neposrednih saznanja o događaju, zanemarujući pri tom činjenicu da je oštećena više puta menjala svoj iskaz. Uz to branilac ukazuje da sila i pretnja nisu dokazani, da je u jednom od iskaza oštećena čak navela da sile i pretnje nije bilo, da na oštećenoj nisu pronađeni nikakvi tragovi u vidu modrica, udaraca, odnosno primene sile, te nije bilo tragova nasilništva, a koju činjenicu sud posebno nije obrazlagao u svojoj odluci. Dalje se u zahtevu ukazuje da sud nije u potpunosti cenio nalaz i mišljenje veštaka Emilije Nikolić i Tatjane Milenković, posebno u delu u kom činjenice idu u prilog okrivljenom, u pogledu postojanja svesne manipulacije oštećene i osvete okrivljenom zbog otkazivanja stana, a kojim svim navodima branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP, kao i na povredu člana 16. ZKP.

Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je sud odbio da izvede ključne dokaze odbrane, te odbio da izvrši uvid u spise predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu KT-280/21 radi utvrđivanja psihološkog profila oštećene, na koji način se suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 395. ZKP.

U podnetom zahtevu branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona i na taj način što je u konkretnom slučaju eventualno moglo biti reči o krivičnom delu iz člana 182a Krivičnog zakonika, a nikako o delu za koje je okrivljeni oglašen krivim, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja u čemu se ova povreda i ogleda, branilac na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza izvlači zaključak o postojanju krivičnog dela iz člana 182a Krivičnog zakonika, te suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U nižestepenim presudama, po navodima branioca nisu dati razlozi u pogledu nepostojanja tragova u vidu udaraca i modrica na telu oštećene, te nepostojanja prinude, a kojim navodima se ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac navodi da je prvostepeni sud dozvolio da na glavnom pretresu učestvuje i prisustvuje advokatski pripravnik, koji je sve vreme aktivno učestvovao u krivičnom postupku, iako po zakonu nije smeo da bude prisutan na glavnom pretresu, s obzirom da je isti akter kompletnog događaja, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 362. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 16., člana 395., člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu numeriše da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. ZKP, ali kako u smislu 484. ZKP branilac okrivljenog nije obrazložio u čemu se navedena povreda konkretno sastoji, Vrhovni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj obzirom da u smislu člana 489. stav 1. ZKP nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković