.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2748/2024
13.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Marija Smartek, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, čiji je zastupnik Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2682/23 od 30.11.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2682/23 od 30.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2682/23 od 30.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2682/23 od 30.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 1872/2022 od 15.05.2023. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 1.104.460,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2023. godine do isplate, kao i na ime troškova parničnog postupka iznos od 236.562,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate (stav prvi i drugi izreke prvostepene presude), odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 1.104.460,70 dinara do traženog iznosa od 1.105.834,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku (stav treći izreke prvostepene presude) i utvrđeno da je tuženi stekao pravo javne svojine na nepokretnostima koje se vode upisane kod RGZ SKN Novi Sad 1, u LN .. Veternik i to u 1521/45618 delova na parcelama .. u površini od 3.652 m2 i .. u površini od 59 m2, a tužilac dužan da trpi da se tuženi upiše sa pravom javne svojine kod nadležne službe za katastar nepokretnosti posle pravnosnažnosti presude (stav četvrti izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneskom od 29.12.2023. godine blagovremeno odgovorio na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tužbenog zahteva je isplata na ime utvrđene tržišne vrednosti suvlasničkog dela predmetnih parcela, jer je navedena parcela sada ulica i svako raspolaganje tužioca njegovim suvlasničkim delom isključeno.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u pobijanom delu u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj i na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 04.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude na ime glavnog tužbenog zahteva iznosi 1.104.460,70 dinara.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca, kao glavni tužbeni zahtev, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
