.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18722/2023
05.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Šarac Kosovac, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o revizijama tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1379/22 od 28.09.2022. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 1379/22 od 23.02.2023. godine, u sednici održanoj 05.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 1379/22 od 28.09.2022. godine u delu kojim je preinačena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14599/17 od 09.10.2020. godine i delimično usvojen tužbeni zahtev i u pogledu odluke o troškovima postupka i rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž 1379/22 od 23.02.2023. godine, i predmet se vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14599/17 od 09.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime duga isplati iznos od 1.459 evra sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 01.10.2005. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime neosnovanog obogaćenja zbog isključivog korišćenja pokretnih stvari nasleđenih po označenom ostavinskom rešenju, za period od 01.05.2008. godine do 28.02.2014. godine, isplati iznos od 399.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka strnaka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1379/22 od 28.09.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je navedena prvostepena presuda u stavu drugom izreke i u tom delu žalba tužilje odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je obavezana tužena da tužilji na ime duga isplati iznos od 1.459 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke za valutu evro počev od 01.10.2005. godine do 04.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate, a odbijen zahtev da se obaveže tužena da tužilji na iznos od 1.459 evra isplati kamatu po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 01.10.2005. godine do 24.12.2012. godine u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 141.233,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Predlog za dopunu drugostepene presude kojom nije odlučeno o kompenzacionom prigovoru, tužena je podnela 09.12.2022. godine, a zatim blagovremeno izjavila reviziju protiv drugostepene presude 28.12.2022. godine. U reviziji protiv drugostepene presude tužena je navela da istu pobija u stavu drugom u usvajajućem delu i stavu trećem izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva u postupku pred drugostepenim sudom.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 1379/22 od 23.02.2023. godine odbijen je predlog tužene za dopunu presude tog suda od 28.09.2022. godine. Tužena je izjavila reviziju i protiv navedenog rešenja drugostepenog suda, osporavajući pravilnost zaključka drugostepenog suda da je prvostepeni sud propustio da odluči o kompenzacionom prigovoru.
Vrhovni sud na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011 ... 10/2023), ispitao je pobijane odluke i našao da je revizijsko pobijanje osnovano.
Naime, osnovano tužena ističe da je drugostepenom presudom kod preinačenja prvostepene presude delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva, propušteno da se odluči o njenom kompenzacionom prigovoru, čime je posredno ukazano na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 346. ZPP, koja je imala uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Predlog tužene da drugostepeni sud donese dopunsku presudu, taj sud je odbio rešenjem od 23.02.2023. godine pogrešnom primenom člana 354. stav 2. ZPP kao da je nastupila prezumpcija povlačenja prigovora radi prebijanja, što nije održivo. Prigovor radi prebijanja nema svoju samostalnost, nego je akcesoran zahtev u odnosu na kojeg je istaknut. Takav prigovor ima određene procesno-pravne posledice samo ako se utvrdi potraživanje po tužbenom zahtevu. U situaciji kada je prvostepenom presudom u celosti odbijen tužbeni zahtev, nije ni bilo uslova da se odlučuje o kompenzacionom prigovoru tužene. Ti uslovi nastaju tek u situaciji usvajanja tužbenog zahteva za isplatu novčanog iznosa. Ovde je to slučaj bio kod donošenja preinačavajuće presude od strane drugostepenog suda, kojom je tužena obavezana da tužilji isplati određeni novčani iznos na ime srazmeranog dela troškova prevoza posmrtnih ostataka pokojne majke stranaka kao pasive zaostavštine.
S obzirom da je kod utvrđenja o postojanju potraživanja tužilje prema tuženoj, nužno bilo odlučiti i o prigovoru radi prebijanja, što je od strane drugostepenog suda propušteno da se učini, drugostepena presuda je morala biti ukinuta u pobijanom delu i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje o navedenom, a iz razloga koji su prethodno navedeni i uslovili su potrebu ukidanja i rešenja, kako bi se u ponovnom postupku od strane drugostepenog suda jednovremeno odlučilo i o potraživanju tužilje i o prigovoru radi prebijanja istaknutom od strane tužene.
Na ovaj način drugostepeni sud će biti u prilici da odluči uz održavanje rasprave pred tim sudom, radi ponovne ocene o činjenicama od uticaja na odluku o potraživanju tužilje i utvrđenja o bitnom za odluku o prigovoru radi prebijanja. Kod ponovnog odlučivanja u vidu treba imati da naslednik osim dugova ostaviočevih, odgovara i za dugove koji nisu zasnovani od ostavioca. Na to upućuju pravila o utvrđenju vrednosti zaostavštine (odredba člana 48. stav 2. Zakona o nasleđivanju), po principu odbijanja iznosa ostaviočevih dugova, kao i iznosa troškova sahrane. Dugovi zaostavštine su obaveze koje su nastale po ostaviočevoj smrti i koje pogađaju naslednike. Tu pre svega dolaze troškovi u vezi sa sahranom ostavioca, koji pogađaju zaostavštinu odnosno naslednike. Za prioritet ovih troškova govore razlozi morala, odnosno pijeteta prema ostaviocu. Kao što za dugove ostavioca odgovara naslednik, tako i dugovi zaostavštine terete naslednike. U skladu sa navedenim, drugostepeni sud će postupiti i doneti zakonitu i pravilnu odluku o potraživanju tužilje i prigovoru radi prebijanja istaknutom od strane tužene, kao i o troškovima postupka, uslovljenim ishodom spora.
Iz iznetih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
