Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 3529/2023 od 20.08.2024. godine, stavom 1 izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca AA, BB, VV, svih iz ... i GG iz ... i žalbu tuženih DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., izjavljene na odluku o troškovima i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Novoj Varoši P 265/21 od 31.05.2022. godine. Stavom 2 izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca VV iz ... i GG iz ... i potvrđena dopunska presuda Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica Nova Varoš P 265/21 od 17.02.2023. godine. Stavom 3 izreke, odbijen je zahtev tužilaca AA, BB, VV, svi iz ... i GG iz ..., za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava vlasništva tužilaca na nepokretnosti održajem. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen, doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje o tome da tužioci nisu savesni sticaoci, jer su, sve vreme znali da su tuženi suvlasnici predmetne parcele. Ukazivanjem na pogrešnu primenu materijalnog prava, revidenti u stvari ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja, tužioci su podneli 10.11.2014. godine, a vrednost predmeta spora, u ispravljenoj tužbi od 02.12.2014. godine je 30.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković