Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, bračna zajednica stranaka prekinuta je tokom februara 2021. godine. Tužilja se po prestanku bračne zajednice sa detetom (rođenim ... godine) preselila u mesto ... i sa roditeljima, bratom (rođenim ... godine) i sestrom (rođenom ... godine) živela u kući koja je vlasništvo njenog strica. U tom domaćinstvu bila je zaposlena samo tužiljina majka, koja je ostvarivala mesečne prihode u iznosu od oko 45.000,00 dinara. Tužilja je nakon rođenja deteta dobila pomoć od države u iznosu od 108.000,00 dinara. Pre rođenja deteta tužilja nije radila, bila je prijavljena na evidenciji nezaposlenih lica od 16.09.2019. godine do 09.06.2020. godine, a zatim ponovo od 20.05.2021. godine. Ona je po struci .., ali nije mogla da nađe posao u svojoj struci u bližoj okolini, kako bi uskladila svoje obaveze na poslu sa obavezom čuvanja deteta. Zaposlila se 03.10.2022. godine kao ... u ... . Tuženi je u radnom odnosu i ostvaruje zaradu u iznosu od oko 70.000,00 dinara mesečno, ima i dodatne prihode od rada van radnog odnosa u iznosu od oko 15.000,00 dinara mesečno. Stambeno je obezbeđen.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 151. Porodičnog zakona obavezao tuženog da plaća izdržavanje tužilji u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno, počev od 14.12.2021. godine (od navršene ... godine života deteta) do 03.10.2022. godine (dana zasnivanja radnog odnosa tužilje). Po stavnovištu tog suda, tužilja je u označenom periodu bila materijalno neobezbeđena, nije ostvarivala prihode i nije posedovala imovinu, a sa svojom primarnom porodicom je stanovala u kući koja je vlasništvo trećeg lica, i nakon proteka roka od godinu dana po rođenju deteta aktivno je tražila posao - prijavila se na evidenciju nezaposlenih lica i učinila sve što je bilo u njenoj mogućnosti da se zaposli. S druge strane, po nalaženju prvostepenog suda, tuženi je radno sposoban, ostvaruje zaradu i dodatne prihode i stambeno je obezbeđen, zbog čega je u mogućnosti da plaća tužilji izdržavanje i za utuženi period.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u delu kojim je traženo izdržavanje za period od 14.12.2021. godine do 03.10.2022. godine. Po stanovištu tog suda, pogrešno je primenjen član 151. Porodičnog zakona jer tužilja nije dokazala svoju nesposobnost za rad, a činjenica da je u označenom periodu bila nezaposlena nije dovoljna da bi ostvarila pravo na izdržavanje od tuženog, s obzirom da nije dokazala da je usled bolesti, invalidnosti ili bilo kojih drugih razloga bila nesposobna da svojim radom ostvari sredstva za izdržavanje. S tim u vezi, po nalaženju drugostepenog suda, pasivan odnos tužilje u pogledu sticanja sredstava za sopstveno izdržavanje, radnim neangažovanjem, posebno imajući u vidu da se radi o mladoj i zdravoj osobi koja je imala pomoć roditelja u čuvanju deteta, isključuje njeno pravo na izdržavanje tako da bi obavezivanje tuženog da je izdržava za njega predstavljalo očiglednu nepravdu.

Po oceni revizijskog suda, osnovani su navodi revidenta da je drugostepeni sud, iako je prethodno ocenio da je činjenično stanje potpuno i pravilno utvrđeno, isto izmenio tako što je utvrdio pasivan odnos tužilje u pronalaženju zaposlenja i sticanju sredstava za sopstveno izdržavanje, i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je bez održane rasprave drugačije cenio tužiljin iskaz na osnovu koje je nižestepeni sud utvrdio da je tužilja preduzela sve što je bilo u njenoj mogućnosti da se zaposli.

Iz tog razloga, drugostepena presuda je ukinuta u delu kojim je preinačena presuda prvostepenog suda i u tom delu predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će oceniti pravilnost i potpunost činjeničnog stanja koje je utvrdio prvostepeni sud, bitnog za pravilnu primenu člana 151. Porodičnog zakona. Prema toj odredbi, pravo na izdržavanje ima supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a uz taj uslov potrebno je da se kumulativno ispuni jedan od dva alternativno postavljenih uslova - da je nesposoban za rad ili da je nezaposlen. Tužilja u ovom slučaju nije nesposobna za rad, ali je u spornom periodu bila nezaposlena. Nezaposlenost, kao uslov za ostvarenje prava na supružničko izdržavanje, treba da bude bez krivice supružnika koji traži izdržavanje. Supružnik se može smatrati nezaposlenim ako bez svoje krivice ne može da se zaposli, pri čemu se taj uslov ceni u svakom konkretnom slučaju, u kontekstu mogućeg zaposlenja i njegovog maksimalnog angažovanja na pronalaženju posla, imajući u vidu sve okolnosti (stručnu spremu supružnika, udaljenost mesta njegovog stanovanja od mesta mogućeg zaposlenja, potrebu brige o detetu i drugo). S toga je za pravilnu primenu odredbe člana 151. stav 1. Porodičnog zakona zaista bitna činjenica da li se nezaposlena tužilja i na koji način anagažovala u pronalaženju posla ili drugog izvora prihoda, a tu činjenicu je drugostepeni sud u ovom sporu drugačije utvrdio nego prvostepeni sud, ali je to učinio uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka i drugačijom ocenom tužiljinog iskaza bez održavanja rasprave.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković