Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... i 10/23 - drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete koja je nastala na putničkom vozilu tužioca, i pobijanom presudom je usvojen tužbeni zahtev i odlučeno o naknadi štete koju je tuženi u obavezi da nadoknadi tužiocu kao izvršilac krivičnog dela koje je za posledicu imalo nastalu štetu. Imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, te kako se radi o parnici radi naknade štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP. Po nalaženju ovog suda, pobijana odluka je doneta uz primenu odgovarajućeg materijalnog prava, i ne postoji potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe članova 154, 158. i 159. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari i okolnostima konkretnog slučaja, doneli odluku u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.

Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi naknade imovinske štete podneta je 09.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 430.534,20 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković