Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva.

Drugotuženi je izjavio odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi su zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti - Opu 156/2017 od 03.04.2017. godine, koji je overen i solemnizovan u Osnovnom sudu u Trsteniku. Predmet kupoprodaje je zgrada ugostiteljska broj 1 površine u gabaritu 5/65m², izgrađena na katastarskoj parceli .. KO Trstenik u ulici ... broj .., upisana u listu nepokretnosti broj .. KO Trstenik. Prema izveštaju Službe za katastar nepokretnosti predmetni objekat se vodi kao vlasništvo Ugostiteljskog preduzeća „Goč“ a.d. Trstenik, dok je parcela na kojoj se nalazi objekat uknjižena kao vlasništvo Republike Srbije. Predmetna imovina bila je u sastavu UTRO „Goč“ Trstenik koje je bilo društveno preduzeće. Naznačeno preduzeće je privatizovano metodom javne aukcije. Zaključen je ugovor o kupoprodaji kapitala a koji ugovor je zaključen između konzorcijuma fizičkih lica (po ugovoru o konzorcijumu) koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov 1/1 460/03 a kao prodavac je bila Agencija za privatizaciju Republike Srbije. Ugovor je zaključen pod brojem 1-482-1234 od 14.02.2003. godine. Predmetna prodaja tj. privatizacija izvršena je u skladu sa Zakonom o preduzećima („Službeni list SFRJ“, br. 29/96... 36/2002), Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 38/2001) i Uredbom o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom („Službeni glasnik RS“, br. 45/2001 i 45/2002).

Dana 03.04.2017. godine UTRO „Goč“ a.d. Trstenik (koji se u međuvremenu transformisao u AD) zaključio je ugovor sa drugotuženim PD „Victory Solutions“ d.o.o. Beograd o prodaji kapitala. Ugovor je overen i solemnizovan kod Osnovnog suda u Trsteniku pod Opu 156/2017 od 03.04.2017. godine. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Trstenik broj 952.2/2019-01 od 18.07.2019. godine drugotuženi je upisan kao vlasnik predmetne nepokretnosti a kao vlasnik parcele upisana je Republika Srbije.

Tužilac VV, kao pravni sledbenik pok. GG iz ..., kome je predmetna nepokretnost nacionalizovana, podneo je zahtev 24.02.2006. godine za evidentiranje za vraćanje oduzete imovine. Agencija za restituciju Republike Srbije, Područna jedinica Kragujevac je donela delimično rešenje 12.01.2017. godine i usvojila zahtev i odlučila da se podnosiocima zahteva vrati imovina na zgradi broj 1 površine 565m² spratnosti Pr+1 postojećim na kp. br. .. KO Trstenik, p.l. .. KO Trstenik i gradskom građevinskom zemljištu označenom kao kp. .. KO Trstenik pov. 6,81m². Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije broj 46-00-270/2017-13 od 27.03.2017. godine naznačeno rešenje Agencije za restituciju je ukinuto. Nakon toga, Agencija za restituciju je donela novo delimično rešenje broj 46-001281/2013 od 16.03.2019. godine i usvojila zahtev i vratila spornu imovinu ovde tužiocima. Rešenjem Ministarstva finansija broj 46-00- 1270/2017-23 od 21.05.2019. godine naznačeno rešenje je ukinuto i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. Nakon toga Agencija za restituciju je donela rešenje br. 46-001281/2013 od 04.03.2020. godine da se postupak prekida.

Prvostepeni sud je pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju usvojio tužbeni zahtev tužilaca nalazeći da je prema odredbi člana 62. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 88/2015) propisano da imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima a za koju je podneta prijava Republičkoj direkciji za imovinu u skladu sa Zakonom i prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i po odredbi tog zakona, može biti vraćena, ne može biti predmet otuđenja, hipoteke ili zaloge. Prvotuženi je bio upoznat sa ovim upravnim postupkom ali je i pored toga preduzeo radnje u pogledu otuđenja sporne nepokretnosti iz čega proizlazi da je nesavesno postupao kada je (iako upravni postupak nije pravnosnažno okončan) nepokretnost preneo dalje u svojinu drugotuženog. Stoga je ugovor o kupoprodaji od 03.04.2014. godine ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovako pravno stanovište prvostepenog suda pa je nakon otvorene rasprave i izvedenih dokaza zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan. Nalazi da je prvotuženi u procesu privatizacije UTRO „Goč“ TS stekao svojinu na spornoj imovini kupovinom društvenog kapitala metodom javne aukcije 1- 482-1234 od 14.02.2003. godine. Pre toga izvršena je svojinska transformacija kod UTRO „Goč“ Trstenik u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji od 31.10.1997. godine kojim je u pogledu preduzeća, društvena svojina pretvorena u druge oblike svojine. Prvotuženi je na zakonit način stekao svojinu na spornoj imovini kasnije se uknjižio kao vlasnik iste imovine pa je stoga legalno mogao zaključiti ugovor o kupoprodaji sa drugotuženim. Tuženi je savestan kupac i na osnovu punovažnog pravnog posla legalno je stekao svojinu na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora, pa se stoga ne može smatrati da je ugovor ništav i shodno tome zaključku tužbeni zahtev je odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda ovakva pravna argumentacija drugostepenog suda nije prihvatljiva jer materijalno pravo nije pravilno primenjeno što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, odredbom člana 62. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 108/2013), propisano je da imovina koja je u postupku nacionalizacije oduzeta bivšim vlasnicima, a može biti vraćena, ne može biti predmet otuđenja, hipoteke i zaloge. Predmetna imovina je dana 14.02.2003. godine prodata u postupku privatizacije po tada važećim propisima. Odredbom člana 18. stav 1. tačka 9. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, propisano da se ne vraća pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju sledeću namenu odnosno status: 9) nepokretna imovina koja je prodata odnosno stečena u postupku privatizacije kao imovina ili kapital subjekta privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija. Međutim, to ne znači da je time eleminisana odredba člana 62. stav 1. i 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, jer je stavom 4. citiranog člana propisano da akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama ovog zakona je ništav. Iz navedenog proizilazi da drugostepeni sud nije dao dovoljno jasne razloge u pogledu neprimene odredbe člana 62. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju a nije ni cenjena okolnost da su tužioci pokrenuli postupak za vraćanje oduzete imovine pred Agencijom za restituciju te da je postupak pred tim organom prekinut do okončanja postupka po ovom predmetu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istima postupiti i nakon pravilno utvrđenog činjeničnog stanja doneti zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković