Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 2984/22 od 03.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijana je, kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je prvostepeno rešenje u stavu trećem, četvrtom i petom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Predlagač je podneo odgovog na reviziju.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao o izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj. Naime, pravnosnažnim rešenjem utvrđena je novčana naknada za eksproprisano zemljište i obavezan je protivnik predlagača da predlagaču isplati naknadu za preuzeto građevinsko zemljište. Novčana naknada za eksproprisano zemljište utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, jer je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije u katastru vodilo kao poljoprivredno zemljište, postalo građevinsko zemljište stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene državnog puta kao planskog dokumenta. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, to po oceni Vrhovnog suda drugostepena odluka je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda izraženim u brojnim odlukama u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kada je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (član 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Stoga, nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, jer nije potrebno razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novo tumačenje prava.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Članom 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija o imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje član 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti započet je 17.03.2021. godine, pa kako vrednost pobijanog dela pravnosnažnog rešenja od 3.294.700,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to sledi da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni, zbog čega je zahtev predlagača za njihovu naknadu odbijen i na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković