.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8904/2024
29.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog „SVEA FINANCE“ DOO Beograd, koga zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca AA iz sela ..., grad ..., čiji je punomoćnik Petar Mitić, advokat iz ..., radi isplate po tužbi i naknade štete i vraćanja menice po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 849/2023 od 22.11.2023. godine, u sednici održanoj 29.05.2024. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 849/2023 od 22.11.2023. godine u potvrđujućem delu (stav prvi izreke), kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 849/2023 od 22.11.2023. godine u potvrđujućem delu (stav prvi izreke).
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 177/20 od 29.11.2022. godine, stavom prvim izreke, održano je u celosti na snazi rešenje Osnovnog suda u Vranju IIv 220/2019 od 14.05.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se obaveže tužilac da mu vrati menicu broj ... ... od 20.05.2008. godine i da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 160.830,00 dinara, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 179.224,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 116.250,00 dinara za period od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 849/2023 od 22.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je ostavljeno na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIv 220/2019 od 14.05.2019. godine za iznos glavnog duga od 1.234.782,88 dinara i za dosuđenu zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 797.340,23 dinara i na iznos ugovorene kamate od 9.718,58 dinara, kao i u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke koji se odnosi na dosuđenu zakonsku zateznu kamatu na iznos od 427.724,07 dinara, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da na iznos obračunate zatezne kamate od 427.724,07 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 07.05.2019. godine do isplate i u ovom delu je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIv 220/2019 od 14.05.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu iz stava prvog izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Naime, predmet tražene pravne zaštite po tužbi o kome je odlučeno pobijanim delom pravnosnažnom presudom je isplata po osnovu menice kao sredstva obezbeđenja ugovora o kreditu koji je zaključila preduzetnička radnja čiji je tuženi osnivač. O tužbenom zahtevu tužioca sudovi su odlučili primenom materijalnog prava iz članova 262, 277 i 997.Zakona o obligacionim odnosima, kao i člana 78. Zakona o menici, kod utvrđenja da je tuženi jemac platac po ugovoru o jemstvu i da je potpisao sopstvenu blanko menicu sa klauzuom „bez protesta“, a da je ugovor o kreditu za koje je jemčio i dao menicu kao sredstvo obezbeđenja raskinut zbog neizimiravanja obavaveza korisnika kredita, uz ocenu neosnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja kod utvrđenja da nije protekao desetogodišnji rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je uz reviziju dostavio odluku Vrhovnog suda Srbije iz 1986. godine i Višeg trgovinskog suda iz 2006. godione koje ne ukazuje na suprotno odlučivanju sudova u istoj činjenično- pravnoj stvari, tako da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Kako pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od ocene dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Inicijalni akt - predlog za izvršenje u ovoj pravnoj stari podnet je 13.05.2019. godine i vrednost predmeta spora je 1.234.782,88 dinara. Protivtužba je podneta 23.03.2021. godine i vrednost predmeta spora je 148.830,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu za isplatu novčanog iznosa i predaju menice, te da vrednost predmeta spora ni po predlogu za izvršenje ni po protivtužbi ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dozvoljenost revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Iz izloženih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
