Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20 i 10/23-dr zakon, u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog. Tužiocu je rešenjem RF za PIO od 14.10.1997. godine utvrđena preostala radna sposobnost zbog bolesti i priznato pravo na zaposlenje na drugom radnom mestu, nakon čega je raspoređen na radno mesto rukovalac ..., na kom radnom mestu se staž osiguranja ne računa sa uvećanim trajanjem. Međutim, tužilac je od 1998. godine faktički obavljao poslove rukovaoca ... na kom radnom mestu se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Tužilac i sada obavlja ove poslove, ali mu nije priznato pravo na beneficirani radni staž koji je propisan za to radno mesto. Ostvareni beneficirani radni staž i novčani iznos doprinosa utvrđen je veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Prvostepeni sud je odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda s obzirom da tužilac tužbom ne traži procenu radnog mesta na kome staž osiguranja treba da se računa sa uvećanim trajanjem, za koju procenu bi bio nadležan RF PIO, već tužbom traži priznanje prava iz radnog odnosa po osnovu radnog mesta za koje je prethodno kod nadležnog fonda u sprovedenom postupku utvrđeno pravo sa uvećanim trajanjem, koje tužiocu nije priznato iako je faktički obavljao te poslove. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužilac faktički obavljao poslove radnog mesta na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje beneficiranog radnog staža i za uplatu doprinosa po tom osnovu.

Drugostepeni sud je ukinuo rešenje sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude, kojim je odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti suda izjavljen od strane tuženog, ukinuo prvostepenu presudu u delu zahteva za utvrđenje prava tužioca na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja u trajanju od 14 meseci za period od 01.01.1998. godine do 31.12.2022. godine i u tom delu tužbu odbacio u smislu odredbe člana 16. ZPP, u vezi odredbe člana 82. i 84. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pošto se postupak i način utvrđivanja staža osiguranja sa uvećanim trajanjem kao i stepen uvećanja staža, utvrđuje u upravnom postupku, što znači da je sud opšte nadležnosti nenadležan za odlučvanje o tom zahtevu. Drugostepeni sud je u stavu drugom izreke preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog na isplatu novčanog iznosa sa pripadajućom kamatom, pošto tužilac u toku postupka nije pružio dokaz da je RF za PIO podneo zahtev za priznavanje prava i da je nakon sprovedenog upravnog postupka kod Fonda ostvario pravo na dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem za sporni period, odnosno zbog toga što ne postoji osnov po kome bi sud obavezao tuženog na uplatu dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, ocenivši da prvostepeni sud u tom delu nije pravilno primenio materijalno pravo, odnosno odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom donošenja pobijane presude.

Odredbom člana 52. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br.34/2003...73/18), propisano je da se osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima i osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života ne može uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim tim zakonom. Članom 55. stav 1. istog Zakona, propisano je da radna mesta odnosno poslovi na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, postupak i način za njihovo utvrđivanje, kao i stepen uvećanja staža osiguranja, utvrđuje ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, na predlog Fonda.

Shodno navedenoj odredbi Zakona, nadležni ministar je doneo Pravilnik o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećnim trajanjem („Sl. glasnik RS“, br.105/2003...142/14), kojim je, kao organ nadležan za utvrđivanje takvih radnih mesta, predviđena komisija za utvrđivanje poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem u sastavu od tri člana, a koju imenuje direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. To znači da utvrđivanje prava zaposlenog na beneficirani staž vrši Komisija Fonda PIO, sačinjavanjem zapisnika koji ima snagu javne isprave.

Da bi zaposleni ostvario pravo na uplatu doprinosa po osnovu beneficiranog staža, neophodno je da mu to pravo bude utvrđeno u upravnom postupku, od strane nadležne Komisije Fonda PIO, što ovde nije slučaj. Pošto se postupak i način utvrđivanja staža osiguranja sa uvećanim trajanjem, kao i stepenom uvećanja staža, utvrđuje u upravnom postupku, sledi da sud nije nadležan za odlučivanje o tužbenom zahtevu tužioca za utvrđenje. Tužbeni zahtev tužioca za činidbu – obavezivanje tuženog da za njega uplati Republičkom fondu za PIO zaposlenih tražene iznose sa kamatom po osnovu staža osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, je neosnovan, pošto tužilac nije ostvario pravo pred nadležnim upravnim organom na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 414. stav 1 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković