Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...,, čiji su punomoćnici Miladin Dabetić i Ranko Dabetić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 714/23 od 06.09.2023. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 714/23 od 06.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 714/23 od 06.09.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2564/20 od 18.10.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 07.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati 400.000,00 dinara i to: na ime pretpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti 240.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 80.000,00 dinara i na ime pretrpljenih fizičkih bolova 80.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu isplati na ime naknade nematerijalne štete iznos od još 500.000,00 dinara, a do traženih 900.000,00 dinara i to: na ime pretpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od još 160.000,00 dinara, a preko dosuđenih 240.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od još 170.000,00 dinara, a preko dosuđenih 80.000,00 dinara i na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od još 170.000,00 dinara, a preko dosuđenih 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 19.417,55 dinara sa kamatom. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 182.250,00 dinara sa kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 714/23 od 06.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom i petom izreke i odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne i nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 177. Zakona o obligacionim odnosima, na šta tužena ukazuje u reviziji. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, jer osnov odgovornosti i postojanje uslova za oslobađanje od odgovornosti, odnosno pravilna primena materijalnig prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 15.10.2020. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 419.417,55 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen, s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković