Rev 11250/2023 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11250/2023
07.03.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Nadežde Vidić, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vujica Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz..., čiji je punomoćnik Filip Spalević, advokat iz ..., radi vraćanja zajma, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2878/22 od 21.11.2022. godine, u sednici održanoj 07.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2878/22 od 21.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2878/22 od 21.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2878/22 od 21.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 2437/19 od 08.02.2022. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime duga po osnovu ugovora o novčanoj pozajmici, zaključenog 28.12.2018. godine iznos od 3.500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2019. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 121.620,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu isplati 3.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, na ime duga po osnovu ugovora o novčanoj pozajmici zaključenog dana 28.12.2018. godine između tužioca u svojstvu zajmodavca i tuženog u svojstvu zajmoprimca, koji je sačinio VV po njihovom kazivanju, i kojim su ugovorili da tuženi vrati tužiocu zajam do 01.03.2019. godine. Tuženi, na kome je bio teret dokazivanja, nije osporio da je predmetni ugovor zaključen, nije predložio dokaz za svoje navode da se predmetni ugovor odnosi na kupovinu vozila, niti je dokazao da je tužiocu vratio navedeni zajam.

Prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora sadržanu u traženju sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana na primeni odgovrajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa praksom ovog suda u sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj. Zato je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), Vrhovni sud je ustanovi da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 3.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković