Podneskom od 08.09.2023. godine, tužena je, preko punomoćnika, blagovremeno podnela predlog Vrhovnom sudu za donošenje dopunske odluke o troškovima postupka.

Odlučujući o predlogu tužene u skladu sa članom 357. stav 4. i članom 366. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da je predlog tužene osnovan.

Odredbom člana 163. stav 1. ZPP, propisano je da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja. Prema stavu 2. istog člana, stranka je dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu, dok je stavom 3. tog člana propisano da zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu o kome sud treba da odluči. Odredbom člana 165. stav 2. istog zakona, propisano je da ako sud preinači odluku protiv koje je izjavljen pravni lek, ili ukine tu odluku i odbaci tužbu odlučiće o troškovima celog postupka.

Tužena je predlog obrazložila time da presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3612/22 od 03.03.2023. godine nije odlučeno o njenom zahtevu za naknadu troškova celog postupka, shodno odredbi člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a koji je opredeljen tokom postupka.

Iz spisa predmeta proizlazi da Vrhovni kasacioni sud prilikom donošenja presude Rev2 3612/22 od 03.03.2023. godine nije odlučio o zahtevu tužene u delu za traženu naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka, opredeljenih u troškovniku od 28.02.2022. godine i u žalbama tužene od 23.03.2022. godine i od 06.04.2022. godine, kao i u delu za tražene sudske takse u postupku po reviziji i za zakonsku zateznu kamatu na troškove postupka po reviziji.

Imajući u vidu izloženo, primenom člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 2. ZPP, tuženoj pored dosuđenih revizijskih troškova presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3612/22 od 03.03.2023. godine u iznosu od 18.000,00 dinara, pripadaju i opredeljeni troškovi prvostepenog i drugostepenog postupka, i to: za sastav odgovora na tužbu iznos od 9.000,00 dinara, za zastupanje na ročištima održanim dana 29.03.2021. godine, 08.09.2021. godine, 23.11.2021. godine i 28.02.2022. godine iznos od po 10.500,00 dinara, kao i za sastav žalbe od 23.03.2022. godine i žalbe od 06.04.2022. godine iznos od po 18.000,00 dinara, sve odmereno prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12... 37/21), važećoj u vreme preduzimanja navedenih radnji; zatim, za sudsku taksu za odgovor na tužbu iznos od 7.900,00 dinara, za sudsku taksu za žalbu od 23.03.2022. godine i za odluku po toj žalbi iznos od po 15.563,00 dinara i za sudske takse na reviziju i na odluku po reviziji iznos od po 14.561,00 dinara, sve prema Taksenoj tarifi Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 106/15), u ukupnom iznosu od 155.148,00 dinara. Na navedeni iznos troškova postupka, kao i na iznos troškova revizijskog postupka od 18.000,00 dinara, koji je dosuđen rešenjem u stavu trećem izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3612/22 od 03.03.2023. godine, tuženoj pripada zakonska zatezna kamata za period docnje u smislu odredaba člana 277. stav 1. i čl. 278. i 324. Zakona o obligacionim odnosima (,,Službeni list SFRJ”, br. 29/78 ... 57/89, ,,Službeni list SRJ”, br. 31/93 i ,,Službeni list SCG”, br. 1/03 - Ustavna povelja). Tuženoj nisu priznati preostali traženi troškovi, za koje je Vrhovni sud našao da ne predstavljaju nužne i neophodne postupke za vođenje postupka u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, primenom člana 356. u vezi člana 366. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković