O revizijama tuženih nije odlučivano na osnovu člana 404. ZPP, kao o posebnim revizijama. Vrednost predmeta spora, određena u tužbi iznosom od 3.000.000,00 dinara, viša je od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (18.09.2003. godine), kada je vrednost jednog evra po tom kursu iznosila 65,5783 dinara, i zato omogućava izjavljivanje revizije.

Odlučujući o izjavljenim revizijama, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tuženih nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tački 4. i 12. stava 2. označenog člana, na koje se ukazuje navodima revidenata, nisu zakonski razlog za reviziju u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojni ĐĐ (umro 30.12.1997. godine) i EE (umrla 01.01.1999. godine) zaključili su 09.09.1993. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja, sada pokojnom D ... (udatom D), majkom tuženog GG. Primaoci izdržavanja su 30.05.1994. godine podneli tužbu za raskid tog ugovora. Parnicu pokrenutu tom tužbom je nakon njihove smrti nastavila tužilja. Davalac izdržavanja iz označenog ugovora o doživotnom izdržavanju je u postupku javnog izlaganja podataka o nepokretnosti izvršila upis prava svojine na stanu broj ... . u Ulici ... broj ... u ..., predmetu ugovora o doživotnom izdržavanju od 09.09.1993. godine i izvršila brisanje zabeležbe postojanja tog ugovora. Tužilja je 24.07.2002. godine podnela prigovor na upis prava svojine sada pokojne DD, koji je odbijen, a odbijen je i njen zahtev od 23.07.2002. godine za upis zabeležbe spora na predmetnom stanu. Između sada pokojne DD i sada pokojnog VV - oca tužene BB, zaključen je 17.12.2002. godine ugovor o zameni stanova Ov .../..., po kojem je pravni prethodnik tužene BB dao stan broj ... u Ulici ... broj ... u ... u zamenu za sporni stan, uz doplatu. Na osnovu tog ugovora pravni prethodnik tužene BB se 05.07.2003. godine upisao kao vlasnik predmetnog stana, iz kojeg je iseljen u izvršnom postupku koji je tužilja pokrenula protiv sada pokojne DD. Pravnosnažnom presudom P 79607/10 od 04.01.2013. godine raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju od 09.09.1993. godine, a pravnosnažnom presudom P 4897/06 od 05.04.2007. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je sada pokojna DD tražila utvrđenje ništavosti, odnosno poništaj testamenta pokojne EE kojim je tužilja određena za naslednicu njene imovine.

Na tako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili mterijalno pravo.

Odredbom člana 53. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, ali ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je to drugi ugovarač znao i morao znati, ugovor će biti bez dejstva.

Sada pokojna DD, kao stranka u sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju od 09.09.1993. godine, osporeni ugovor o razmeni zaključila je kao nesavesni ugovarač, pa i sa nedopuštenom pobudom - namerom da osujeti eventualna prava trećih lica u odnosu na predmetni stan, a ocenom izvedenih dokaza utvrđeno je da je i druga ugovorna strana znala za nedopuštenu pobudu svog saugovarača.

Ocena izvedenih dokaza je izvan kontrole revizijskog suda, jer je članom 407. stav 2. ZPP propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Izuzetak su slučajevi iz člana 403. stav 2. ZPP, ali u ovom postupku te procesne situacije nisu ostvarene. Zato nisu osnovani revizijski navodi tuženih o pogrešnoj primeni citirane zakonske odredbe, kao ni navodi o nepostojanju aktivne legitimacije tužilje. Prema članu 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, na ništavost ugovora može se pozvati svako zainteresovano lice. Tužilja je aktivno legitimisana i ima svojstvo zainteresovanog lica iz navedene zakonske odredbe, kao testamentalna naslednica pokojne EE i kao davalac izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključila sa primaocima izdržavanja, sada pokojnim ĐĐ i EE, overenim 03.10.1995. godine u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu R 873/95.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković