Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA, čiji su zakonski zastupnici BB i VV, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Predrag Stefanović iz ..., protiv tuženih GG i DD, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Milenko Perić iz ... i tužene OŠ „Mihajlo Petrović Alas“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik advokat Jelena Tomić iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilaca BB i VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1737/20 od 26.01.2023. godine, u sednici održanoj 05.03.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca BB i VV izjavljenoj protiv stava prvog i drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1737/20 od 26.01.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca BB i VV izjavljenoj protiv stava prvog i drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1737/20 od 26.01.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih GG i DD za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18716/16 od 16.05.2019. godine stavom I izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca maloletnog AA i obavezani su tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate za pretrpljene duševne bolove iznos od 150.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 150.000,00 dinara. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca maloletnog AA u delu kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate preko dosuđenog iznosa za pretrpljene duševne bolove iznos od još 50.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od još 50.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 200.000,00 dinara. Stavom III izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah solidarno isplate iznos od 200.000,00 dinara. Stavom IV izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca VV kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah solidarno isplate iznos od 200.000,00 dinara. Stavom V izreke obavezani su tuženi da tužiocu maloletnom AA solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 169.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1737/20 od 26.01.2023. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje BB i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca VV i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom, stavu drugom alineja prva (duševni bol) i alineja druga (strah) i u stavu petom izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv stava prvog i drugog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci BB i VV su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi GG i DD su odgovorili na reviziju tužilaca. Troškove revizijskog postupka su tražili opredeljeno.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Potvrđujućim delom pravnosnažne presude donete u drugom stepenu odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilaca BB i VV za naknadu nematerijalne štete, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev ovih tužilaca neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova u ovom delu zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Pored toga, revidenti nisu uz reviziju priložili drugačije odluke sudova koje bi bile predmet razmatranja prilikom ocene dopuštenosti izuzetno dozvoljene revizije.

Ispitujući dozvoljenost revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 13.06.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 1.000.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika advokata za sastav odgovora na reviziju tuženima GG i DD nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu trećem.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković