.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 76/2025
18.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužioca TRIGLAV OSIGURANJE a.d.o. Beograd, protiv tuženih AA, advokata u ..., BB, advokata u ..., VV iz ... i GG iz ..., radi sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 1.776.000,00 dinara, odlučujući o sukobu nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 18.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu STVARNO NADLEŽAN je Treći osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Privredni sud u Beogradu se rešenjem P 5127/2024 od 10.12.2024. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetu, jer smatra da za nadležnost toga suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 27. Zakona o uređenju sudova. Tužilac je privredni subjekt, odnosno akcionarsko društvo za osiguranje, dok su tuženi fizička lica, od kojih su AA i BB advokati. Ne radi se o sporu između privrednih subjekata (subjektivni kriterijum) jer advokat nema položaj preduzetnika, niti je reč o sporu nastalom u obavljanju delatnosti privrednih subjekata (objektivni kriterijum), zbog čega je spise predmeta dostavio Trećem Osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Treći osnovni sud u Beogradu nije prihvatio nadležnost za postupanje, sa obrazloženjem da su tužilac, tužene AA i BB, privredni subjekti, tužilac je pravno lice koje obavlja poslove osiguranja, a tužene AA i BB su advokati, te da se radi i o sporu proisteklom iz obavljanja delatnosti privrednih subjekata, budući da je predmet spora povraćaj stečenog bez osnova, novčanih sredstava koje je tužilac isplatio tuženima AA i BB, koje su te iznose stekle obavljanjem svoje profesionalne delatnosti-pružanjem advokatskih usluga, pa je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 25. Zakona o uređenju sudova i da je stvarno nadležan za postupanje Privredni sud u Beogradu, pa je spise predmeta dostavio Vrhovnom sudu radi rešavanja nastalog sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu.
Prema stanju u spisima, tužbom podnetom ovom sudu dana 10.12.2024. godine, tužilac je tražio da sud obaveže tužene da tužiocu solidarno vrate kao neosnovano stečen iznos od 1.776.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. U tužbi je predložio i da sud odredi privremenu meru zabrane prenosa novčanih sredstava sa računa tužene AA, kao i računa tužene BB koje se vode kod poslovnih banaka, kao meru obezbeđenja novčanog potraživanja tužioca u visini od 1.776.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka, te da se naloži Narodnoj banci Srbije da privremenu meru upiše u registar blokiranih računa po datumu i tačnim vremenom prijema ovog rešenja.
Članom 27. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.10/23), propisano je da privredni sud sudi u sporovima između domaćeg i stranog privrednog društa, preduzeća, zadruga, preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporu koji nastane između privrednog subjekta i drugog pravnog lica u obavljanju delatnosti privrednog subjekta, kao i ako je u navedenom sporu jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.
Prema članu 2. stav 1. Zakona o advokaturi, advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Odredbom člana 44. tog zakona, da advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva. Odredbom člana 45. stav 5. tog zakona, zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica. Odredbom člana 52. stav 1. tog zakona, na rad i poslovanje advokatskog ortačkog društva primenjuju se odredbe zakona kojim je uređeno poslovanje ortačkih društava, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima, propisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja prihoda i koje je kao takvo registrovanu u skladu sa zakonom o registraciji. Odredbom stava dva istog člana navedenog Zakona, propisano je da fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom tom određeno.
Advokat pojedinac, koji samostalno obavlja advokatsku delatnost, ne može se smatrati preduzetnikom u smislu odredbi člana 83. stav 1 i 2. Zakona o privrednim društvima, jer takav njegov status nije određen Zakonom o advokaturi, kao posebnim zakonom koji uređuje ovu delatnost.
Stoga, kako je tužilac privredni subjekt akcionarsko društvo koje se bavi osiguranjem, a tuženi fizička lica, koja nemaju svojstvo preduzetnika, proizilazi da nije ispunjen subjektivni kriterijum za zasnivanje nadležnosti privrednog suda. Isto tako, nije ostvaren ni objektivni kriterijum za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, jer nije reč o sporu nastalom između privrednog subjekta i drugog pravnog lica u obavljanju privredne delatnosti, pa je primenom člana 24. stav 2. Zakona o uređenju sudova, za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Treći Osnovni sud u Beogradu.
Zbog svega napred rečenog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća–sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
