Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 311. stav 3. tog zakona, učinjenu u postupku pred prvostepenim sudom, imajući u vidu da je drugostepeni sud ocenio žalbene navode u ovom delu, a da povreda postupka pred prvostepenim sudom ne predstavlja razlog za reviziju u smislu člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred drugostepenim sudom, pred kojim je otvorena rasprava u smislu člana 383. stav 4. ZPP, presudom Višeg suda u Zrenjaninu P2 38/19 od 16.05.2019. godine, utvrđeno je da je tuženi VV prirodni otac mal. AA, dete je povereno majci BB na samostalno vršenje roditeljskog prava, obavezan je otac da doprinosi izdržavanju deteta, uređen je način održavanja ličnih odnosa između oca i deteta tako što će otac viđati dete svakog vikenda u trajanju od 2 sata subotom i 2 sata nedeljom, dete će po preuzimanju voditi kod sebe na adresu u ulici ... br. .. u ... i vraćati ga na adresu majke, a za vreme boravka maloletnog deteta kod oca sa detetom može biti prisutna GG iz ... . Mal.tužilac je rođen ...2018. godine, veseo je, komunikativan, razigran, umiljat, topao i negovan, a na pitanje odgovara da voli da ide kod tate. U početku majka nije davala dete na viđanje sa ocem, da bi dete kasnije sporadično odlazilo kod oca, a tokom vanrednog stanja zbog pandemije virusa Covid- 19, majka je izbegavala da daje dete ocu sa izgovorom da se može zaraziti. Od maja 2020. godine dete je redovno viđalo oca tako što su DD i BB majka odvodili dete kod oca ne dozvoljavajući ocu da dođe po dete. Dete je boravilo u domaćinstvu oca subotom i nedeljom po 2 sata, s tim što tuženi nije znao kada će dete dovesti. Između roditelja nije postojala komunikacija, a osobe koje su prisustvovale viđanju oca sa detetom su jedno vreme zabranjivale da dete prilazi vanbračnoj supruzi tuženog i njihovoj bebi, a ponekad su skraćivale vreme viđanja oca sa detetom. Organ starateljstva je nastojao da pomogne u rešavanju problema između roditelja, postignut je dogovor, ali isti već narednog vikenda nije ispoštovan. Majka deteta nije saglasna sa povećanjem obima viđanja dok je otac motivisan da viđa dete. Nakon problema u ostvarivanju viđanja oca i deteta krajem januara 2024. godine uspostavljeno je ponovno viđanje maloletnog deteta sa ocem. Centar za socijalni rad Opštine Sečanj je 17.04.2024. godine dao mišljenje da je postojeći model viđanja deteta sa ocem u trajanju od po 2 sata bio celishodan u početku dok je AA bio beba, ali odrastanjem maloletnog deteta, koje sada ima 5 godina, ostvarena je emotivna veza sa ocem, dete poznaje kuću oca i osobe koje žive sa njim, zdrav je i samostalan u skladu sa uzrastom pa je u interesu normalnog odnosa potrebno proširiti obim viđanja deteta sa ocem u skladu sa njegovim zahtevom što je u interesu normalnog psiho-fizičkog razvoja maloletnog deteta. Celishodno je da se proširi boravak deteta kod oca i to u početku postepeno, tako što će dete boraviti subotu i nedelju ceo dan, zatim prespavati jednu noć kod oca, a potom bi se obim viđanja u potpunosti uspostavio kako je navedeno u tužbi. Tuženi VV je rođen ...1980. godine i u aprilu 2020. godine je zasnovao vanbračnu zajednicu sa ĐĐ koja je u zajednicu dovela svoje dvoje dece, a u ovoj zajednici su dobili ćerku EE rođenu 2021. godine. Porodica živi u kući koja je u vlasništvu majke tuženog, s tim što je tuženi kupio kuću u ... koju renovira i namera da se u nju preseli u narednom periodu. BB je rođena ...1986. godine i u vanbračnoj zajednici sa ŽŽ ima troje dece, sa kojima živi u kući na salašu ... u ... koji je uzet u zakup.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je uredio način održavanja ličnih odnosa između maloletnog AA sa tuženim na način naveden u izreci odluke.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uredio način održavanja maloletnog deteta sa ocem bliže naveden u izreci drugostepene odluke.

Odredbom člana 67. Porodičnog zakona je predviđeno da roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Ta odredba u vezi sa članom 6. stav 1. istog zakona po kojoj je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom detetom u svim aktivnostima koje se tiču deteta znači da kada sud odlučuje o vršenju roditeljskog prava u skladu sa članom 77. Porodičnog zakona odnosno o održavanju ličnih odnosa između roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo i maloletnog deteta po članu 61. istog zakona mora uvek da se rukovodi najboljim interesom maloletnog deteta. Taj interes je izražen u konkretnom slučaju i kroz izmenu modela viđanja maloletnog deteta sa ocem, s obzirom da su se nakon donošenja prvobitne presude kojom je uređen model viđanja P2 38/19 od 16.05.2019. godine i koji je model u početku bio celishodan, promenile okolnosti odrastanjem maloletnog deteta koji ostvaruje emotivnu skladnu vezu sa ocem, tako da je u najboljem interesu normalnog psihofizičkog razvoja maloletnog deteta proširenje modela viđanja i to postepeno na način kako je to navedeno u izreci drugostepene odluke. Stoga su neosnovani revizijski navodi kojima se osporava model viđanja oca sa maloletnim AA s obzirom da je u skladu sa mišljenjem Centra za socijalni rad uz uvažavanje potrebe deteta da održava kontakt sa ocem. Način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, kao roditeljem sa kojim dete ne živi, uređen je uz pravilnu primenu člana 272. stav 2. istog zakona.

Imajući u vidu da je drugostepeni sud utvrdio da je najbolji interes maloletnog deteta kroz prošireni model viđanja sa ocem, to se neosnovano revizijom napada činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu iznetog primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav žalbe i za poštarinu je odbijen, s obzirom da tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, a drugostepeni sud je odlučio o troškovima žalbe.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković