Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 2203/24 od 13.12.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 45/25 od 14.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 2203/24 od 13.12.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 45/25 od 14.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 2203/24 od 13.12.2024. godine, produžen je pritvor prema okrivljenom AA na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) u vezi člana 216. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, određen rešenjem sudije za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu Kpp D br. 270/24 od 16.10.2024. godine, koji se računa od 15.10.2024. godine i po ovom rešenju pritvor može trajati 30 dana, a najduže do 11.01.2025. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 45/25 od 14.01.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 2203/24 od 13.12.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, advokat Miroslav Milošević zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijana rešenja i „ okrivljenog pusti da se brani sa slobode ili ukine rešenje o produženju pritvora i donese meru kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom ili primeni neku od drugih blažih mera, a u skladu sa svojim zakonskim mogućnostima“.

Vrhovni sud je dostavio Vrhovnom javnom tužiocu primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća o kojoj shodno članu 488. stav 2. ZKP nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, s obzirom da sud nije utvrdio postojanje naročitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, već je prilikom određivanja mere pritvora, kao najteže mere, navedeno da je okrivljeni ranije više puta osuđivan i da su sve osude zbog izvršenja istovrsnog krivičnog dela u odnosu na delo za koje postoji osnovana sumnja da je izvršio u ovom krivičnom postupku, pri čemu sud nije dao bliže podatke o periodu na koji se navedene osude odnose i krivičnim delima za koja je okrivljeni osuđen, a koje sve činjenice, po navodima branioca, nisu dovoljne za određivanje najteže mere prisustva okrivljenog. Osim toga branilac u podnetom zahtevu numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 10. i člana 16. ZKP, ukazujući da sud proizvoljno ceni postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a ne uzima u obzir veštačenje koje dokazuje da je okrivljeni poslednji put izašao na slobodu 2022. godine, a ne 2024. godine.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 10, 16. i 211. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković