Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 183/25 od 07.02.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 399/25 od 04.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 183/25 od 07.02.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 399/25 od 04.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 183/25 od 07.02.2025. godine, prema okrivljenom AA produžen je pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) u vezi člana 216. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, određen rešenjem sudije za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu Kpp D br. 270/24 od 16.10.2024. godine, koji se računa od 15.10.2024. godine i po ovom rešenju okrivljenom pritvor može trajati 30 dana, a najduže do 08.03.2025. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 399/25 od 04.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 183/25 od 07.02.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Miroslav Milošević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijana rešenja i da „okrivljenog pusti da se brani sa slobode ili ukine rešenje o produženju pritvora i donese meru kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom ili primeni neku od drugih blažih mera, u skladu sa svojim zakonskim mogućnostima“.

Vrhovni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog Zakonika propisanih u članu 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) ZKP i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 411. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno nijednu povredu zakona koja u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 211. stav 1. tačka 3), član 16. i član 10. ZKP, navodima da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona, s obzirom da činjenice koje je sud utvrdio ne predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, te sud određuje najtežu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog, bez davanja bližih podataka o periodu na koji se odnose ranije osude okrivljenog, kao i krivična dela za koja je ranije osuđen, zanemarujući činjenicu da se pritvor kao najteža mera izriče u izuzetnim uslovima kada se nijednom blažom merom ne može obezbediti prisustvo okrivljenog za nesmetano vođenje postupka.

Kako se u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog povrede zakona iz člana 211. stav 1. tačka 3), člana 10. i člana 16. ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković