Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog PD „VOJVODINA“ DOO Novo Miloševo, sa sedištem u Novom Miloševu, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz .., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 954/24 od 12.06.2024. godine, u sednici održanoj 02.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 954/24 od 12.06.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 954/24 od 12.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 838/22 od 28.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužene za odbacivanje tužbe tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je, tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da je apsolutno ništava i bez pravnog dejstva odredba člana II tačka c) i člana III Ugovora o vansudskom poravnanju od 05.11.2009. godine zaključenog između tužioca i pravnog prethodnika tuženog. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove parnice u iznosu od 65.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 954/24 od 12.06.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 838/22 od 28.02.2024. godine preinačena u stavu drugom i trećem izreke, tako što je utvrđeno da su apsolutno ništave i bez pravnog dejstva odredbe člana II tačka c) i člana III Ugovora o vansudskom poravnanju od 05.11.2009. godine zaključenog između tužioca i pravnog prethodnika tuženog, pa je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je odbijen zahtev tuženog za obavezivanje tužioca da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 30.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 25.400,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude donete u drugom stepenu, tužilac izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji revidenta.

Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenta na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 28. Zakona parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom Zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Imajući u vidu da revident revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje nije dozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, jer je preinačena odluka o sporednom, a ne o glavnom zahtevu stranke.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković