U IME NARODA

Vrhovni sud u veću sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., ulica .., koju zastupa punomoćnik Nebojša Pejić, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1577/2022 od 16.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 11.07.2024. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1577/2022 od 16.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici P 13/21 od 04.04.2022. godine, odbijen je primarni tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja stekla pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu upisanom u list nepokretnosti broj ... k.o. ..., parcela broj ... u potesu ... šor, njiva druge i treće klase u ukupnoj površini od 25ha 61a 75m2 u 120113/256175 dela i da je tužena dužna trpeti da se tužilja na osnovu presude bez ičijeg daljeg pitanja ili odobrenja, upiše u odgovarajućem registru nepokretnosti, kao i da se obaveže RGZ SKN ... da izvrši upis utvrđenog prava svojine tužilje (stav 1); odbijen je deo primarnom tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 6.996.874,19 dinara na ime naknade za korišćenje predmetnog zemljišta u periodu od 24.02.2011. godine do 24.02.2021. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate (stav 2); delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 28.277.990,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate (stav 3); dok je odbijen deo eventulanog tužbenog zahteva za isplatu zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od dana utuženja do dana presuđenja (stav 4). Stavom 5. izreke presude obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 458.525,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1577/2022 od 16.03.2023. godine žalba tužene se odbija, presuda Višeg suda u Subotici P 13/21 od 04.04.2022. godine, u pobijanom usvajajućem delu odluke iz stava 3. i 5. izreke, potvrđuje. Odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1577/2022 od 16.03.2023. godine, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava

Vrhovni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ 72/11...sa izmenama) i zaključio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Druge bitne povrede postupka se u reviziji ne ističu.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u postupku, zaključkom Sreskog narodnog suda u Bačkoj Topoli, Vp 356/45 od 21.11.1945. godine, određeno je sprovođenje konfiskacije celokupne imovine supruge BB rođene BB1 (u daljem tekstu BB1) iz ..., a popis je bio zakazan za 06.12.1945. godine. Zapisnikom o konfiskaciji od 06.12.1945. godine, popisana je konfiskovana imovina i to nekretnina upisana u z.k uložak broj ... opština ..., kat. čestica broj ..., oranica u XIV duži od 12 jutara i 462 kvhv i vangruntovno pravo plodouživanja nekretnine upisane u z.k. uložak broj ... opština ..., kat. čestica broj ..., oranica u XIV duži od 12 jutara i 463 kvhv.

Odlukom Sreskog narodnog suda u Bačkoj Topoli Vp 356/45 od 23.04.1946. godine, konfiskovana je celokupna imovina BB1 iz ..., prethodno popisana zapisnikom o konfiskaciji od 06.12.1945. godine, a zatim je na osnovu te odluke, zaključkom Sreskog narodnog suda kao zemljišnoknjižnog suda u Bačkoj Topoli od 26.09.1946. godine, određena uknjižba prava vlasništva u korist FNRJ u celosti na konfiskovanoj imovini iz z.k. uloška broj ... i u ¾ dela iz z.k. uloška broj ...

Sreski narodni sud u Bačkoj Topoli je svojom odlukom od 11.03.1947. godine stavio van snage svoju odluku od 23.04.1946. godine i odlučio da se sva imovina konfiskovana po toj odluci ima vratiti BB1 iz ..., a Sreski narodni sud kao zemljišnoknjižni sud u Bačkoj Topoli se zadužuje da uspostavi pređašnje zemljišnoknjižno stanje. Ova odluka od 11.03.1947. godine doneta je sa obrazloženjem da je Sreski narodni odbor Bačka Topola povukao predog za konfiskaciju, s tim da BB1 nema pravo na naknadu štete od strane države.

Predmetne dve parcele, broj ... i ... bile su predmet komasacije i rešenjem od 15.12.1986. godine komisije koja je komasaciju sprovodila, raspodeljene su učesniku komasacije, korisniku zemljišta u društvenoj svojini AIK Bačka Topola, PPO Bačka, OOUR Doža Đerđ Bačka Topola.

Dana 28.11.2017. godine, između Ministarstva privrede Republike Srbije i d.o.o. BB Minaqua za proizvodnju mineralne vode i bezalkoholnih pića Novi Sad, zaključen je ugovor o prodaji kapitala akcionarskog društva Doža Đerđ za ratarstvo, stočarsku proizvodnju i trgovinu Bačka Topola.

Rešenjem Agencije za restituciju, broj 46-001959/2014 od 23.01.2018. godine odbijen je zahtev ovde tužilje za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, koji je podnet 22.01.2014. godine iza bivše vlasnice BB1, kao neosnovan. U obrazloženjeu tog rešenja se navodi da je tražena imovina dekonfiskovana i vraćena u vlasništvo bivšem vlasniku odlukom Sreskog narodnog suda u Bačkoj Topoli od 11.03.1947. godine, te da Agencija za restituciju nije nadležna da otklanja posledice nevažeće odluke o konfiskaciji, odnosno za sprovođenje upisa o vraćanju (u pređašnje stanje) i stavljanje van snage odluke o konfiskaciji u zemljišnjim knjigama. Tužilja se na ovo rešenje žalila, a njena žalba je odbijena rešenjem Ministarsva za finasije Republike Srbije broj 46-00-00261/2018-13 od 22.11.2019. godine, sa uputstvom da nezadovoljna strana može protiv ove odluke pokrenuti upravni spor, podnošenjem tužbe Upravnom sudu. Upravni spor tužilja nije pokrenula.

Tužilja je unuka pokojne BB1, preminule 27.10.1971. godine, i za njenog naslednika je oglašena rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Subotici O 1267/2020 od 20.08.2020. godine, koje je postalo pravnosnažno 17.09.2020. godine. Tržišna vrednost predmetnog zemljišta utvrđena je na iznos od 240.500 evra, što predstavlja 28.279.722,00 dinara.

Polazeći od ovakvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je u celosti odbio tužbeni zahtev za utvrđenje da je na predmetnom zemljištu tužilja stekla pravo svojine i za isplatu naknade za korišćenje zemljišta za period od 24.02.2011. godine do dana podnošenja tužbe 24.02.2021. godine, iz razloga da su parcele novog premera, koje odgovaraju parcelama starog premera čiji je vlasnik bila pokojna BB1, u momentu podnošenja tužbe delom u vlasništvu Doža Đerđ d.o.o. Bačka Topola a delom u vlasništvu Opštine Bačka Topola, odnosno da nisu u vlasništvu tužene Republike Srbije, niti ih je tužena koristila u periodu za koji tužilja traži isplatu naknade za korišćenje zemljišta, te da zemljište tražene zamenske parcele broj ... k.o. ... nije bilo u vlasništvu pokojne BB1. Prvostepeni sud je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev, dosudivši tužilji naknadu koja predstavlja tržišnu protivvrednost oduzetog zemljišta, iz razloga što nalazi da postoji propust u radu organa tužene, odnosno njenog pravnog prethodnika FNRJ, jer nije postupljeno po odluci Sreskog narodnog suda u Bačkoj Topoli od 11.03.1947. godine, kojom je Sreskom narodnom sudu kao zemljišnoknjižnom sudu u Bačkoj Topoli naloženo da izvrši povratni upis prava vlasništva na spornim parcelama, te da propust organa tužene, odnosno njegovo nepostupanje da sprovede vraćanje u pređašnje zemljišnoknjižno stanje, ponovnim upisom prava vlasništva u korist sada pokojne BB1 na spornim parcelama, za posledicu ima izostanak zaštite prava na imovinu, koje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje je zaštićeno Ustavom Republike Srbije i međunarodnim konvencijama, čiji je potpisnik Republika Srbija.

Drugostepeni sud prihvata zaključak prvostepenog suda i nalazi da je tužilja u ovoj parnici dokazala da je njenom pravnom prethodniku, sada pokojnoj BB1, zbog propusta u radu organa tužene, povređeno pravo na imovinu jer odluka o dekonfiskaciji imovine nikada nije sprovedena, zbog kog propusta je njena imovina kasnije bila otuđena od strane tužene, dok BB1 za života nikada nije obeštećena, a tô obeštećenje predstavlja njenu zaostavštinu, koju tužilja kao pravni sledbenik ranijeg sopstvenika, pokojne BB1, osnovano potražuje u visini tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti.

Drugostepeni sud zaključuje da pravo tužilje da zahteva isplatu naknade uzrokovane povredom prava na mirno uživanje i zaštitu imovine, ostvaruje se neposredno na osnovu člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i člana 1. Protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer odredba člana 18. stav 2. Ustava Republike Srbije propisuje da se Ustavom jemče i kao takva neposredno primenjuju, ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Prema odredbi člana 1. Protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Pariz, 20.03.1952. godine), svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Vrhovni sud u svemu prihvata zaključak drugostepenog suda.

Navodi revizije da je pobijana drugostepena presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava su neosnovani.

Revident u reviziji, ponavlja razloge iz žalbe i smatra da nije utvrđeno da li je pravnom prethodniku tužilje dostavljena odluka Sreskog narodnog suda u Bačkoj Topoli od 11.03.1947. godine, kojom je stavljena van snage odluka o konfiskaciji imovine, da taj momenat, što po stanovištu revidenta predstavlja bitnu činjenicu, jer ako je dostavljena odluka u tom slučaju za pasivno držanje prethodnika koji nije pokazao volju da ostvari svoje pravo, posledice ne može snositi tužena.

Ovi navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani. U pobijanoj odluci je obrazloženo, da zbog propusta u radu tadašnjeg zemljišnoknjižnog suda, nije došlo do formalnog sprovođenja sudske odluke od 11.03.1947. godine o dekonfiskaciji imovine a što je prema rešenju o dekonfiskaciji bila obaveza sreskog narodnog suda kao zemljoknjižnog organa. Pored toga od posebnog značaja je činjenica da odluka o dekonfiskaciji nije nikada ni faktički izvršena vraćanjem nezakonito oduzete imovine, BB1. Naprotiv, ovom imovinom je raspolagano u postupku komasacije koji je sproveden nakon smrti pravnog prethodnika tužilje BB1 a potom i u postupku privatizacije koji je sproveden u privrednom društvu Doža Đerđ kome je u prethodnom postupku komasacije, dodeljen deo imovine,koja je trebala po prethodno navedenom rešenju da se vrati pravnom prethodniku tužilje.

U postupku je utvrđeno da pravni prethodnik tužilje za života nikada nije ostvarila pravičnu satisfakciju zbog nezakonito izvršene povrede njenog prava na mirno uživanje imovine i kako nije moguća realna restituacija, to tužilja kao nasledica ranijeg sopstvenika ima pravo na dosuđenu naknadu, kao vid kompenzacije, koja realno odražava vrednost oduzete imovine kojom je, a što posebno treba naglasiti, kroz postupak privatizacije raspolagala upravo tužena. Tužilja kao naslednik ranijeg sopstvenika, ne može, u konkretnom slučaju, da snosi štetne posledice zbog nečinjenja države u pogledu uspostave zemljoknjižnog stanja koje je bilo pre konfiskacije imovine a i zbog činjenja države u pogledu raspolaganja sa predmetnom imovinom, niti isto može biti razlog za izostanak zaštite prava na imovinu garantovanog članom 58. Ustava RS i članom 3. st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Prema oceni Vrhovnog suda, tužilji pravo na naknadu za konfiskovanu imovinu pripada po osnovu odredbe člana 6 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije („Sl. list FNRJ“ br. 61/46 preč.tekst 74/46) kojom je propisano da u slučaju obustave postupka o konfiskaciji, pravnosnažne oslobađajuće presude ili poništenja odluke o konfiskaciji, konfiskovana imovina se vraća vlasniku. Ako nije moguće vraćanje same imovine, nadoknadiće se njena vrednost u novcu.

Pravnim prethodnicima tužilje, a ni tužilji konfiskovana imovina nikada nije vraćena, a tužena je bila u obavezi da to učini, shodno prethodno citiranoj odredbi zakona. Pravo na vraćanje imovine – oduzetih nepokretnosti (pravo svojine) ne zastareva, pa kako nije moguće u konkretnom slučaju vratiti imovinu, tužena je dužna nadonaditi vrednost imovine. Stoga i po oceni Vrhovnog suda neutvrđeni momenat, kada je sada pokojna BB1 primila sudsku odluku od 11.03.1947. godine, nije u konkretnoj situaciji od značaja za presuđenje u predmetnom sporu.

To su razlozi na osnovu kojih je Vrhovni sud primenom procesnih ovlašćenja iz člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković