Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.811/24 od 12.11.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 br.1/23 od 04.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Kojić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da okrivljeni AA nema svojstvo odgovornog lica, jer „Ribolovački Savez Vojvodine“ ima svojstvo udruženja, koje posluje po Zakonu o udruženjima, a okrivljeni je u vreme izvršenja dela bio njegov zastupnik i predsednik izvršnog odbora, te se na njega nije mogla primeniti odredba člana 112. stav 5. KZ, koja propisuje ko sve ima status odgovornog lica. Pored toga, u zahtevu se navodi da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela zbog kog je oglašen krivim, već eventualno krivičnog dela utaje iz člana 207. stav 5. KZ, obzirom na činjenicu da je okrivljeni do tuđe pokretne stvari – novca, došao slučajno, tako što je iskoristio grešku uplatioca sredstava – novčanog iznosa na račun udruženja čiji je bio zastupnik.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. Oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana postoji ukoliko je izvršenjem dela pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 450.000,00 dinara.

Odredbama člana 112. stav 5. KZ propisano je da se odgovornim licem u pravnom licu smatra lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA u vremenskom periodu od 04.12.2019. do 25.02.2020. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, te svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, svestan da njegovo delo zabranjeno, kao predsednik i zakonski zastupnik Sportskog saveza „Ribolovački savez Vojvodine“ iskorišćavanjem svog ovlašćenja pribavio Sportskom savezu protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 450.000,00 dinara, tako što je novac u iznosu od 500.000,00 dinara, koji je na račun Sportskog saveza dana 02.12.2019. godine greškom uplaćen od strane Kluba sportskih ribolovaca „Oktopus“ iz Kikinde, trošio na plaćanje različitih dugovanja koje je Sportski savez „Ribolovački savez Vojvodine“ imao prema drugim fizičkim i pravnim licima, iako je znao da je novac greškom uplaćen i da treba da bude vraćen na račun Kluba sportskih ribolovaca „Oktopus“ iz Kikinde.

Po oceni ovoga suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni i oglašen krivim, a ne bitni elementi krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 5. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Ovo stoga što je okrivljeni u vreme izvršenja dela obavljao funkciju predsednika i zakonskog zastupnika Sportskog saveza „Ribolovački savez Vojvodine“, te imajući u vidu da je članom 4. Statuta sportskog saveza „Ribolovački savez Vojvodine“ propisano da ovaj sportski savez ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom i tim statutom, a koji predstavlja i zastupa predsednik izvršnog odbora, shodno članu 7. stav 1. statuta.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao svojstvo odgovornog lica, te da se u njegovim radnjama ne stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već krivičnog dela iz člana 207. stav 5. KZ, ocenjen je neosnovanim.

Isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen u ostalom delu, obzirom da se u ostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je okrivljeni zadržao pogrešno uplaćen novac isključivo u nameri zaštite imovinskih interesa „Ribolovačkog saveza Vojvodine“, odnosno u cilju otklanja štetnih posledica po imovinu udruženja čiji je bio zastupnik, i pobija umišljaj okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela, pa kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković