Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta sa pravnosnažnim rešenjama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, na štetu okrivljenog, jer je tim rešenjima okrivljeni obavezan da snosi troškove zastupanja privatnog tužioca, iako pravnosnažnom presudom kojom je oglašen krivim nije obavezan na plaćanje tih troškova, već je samo obavezan da plati sudu troškove krivičnog postupka u iznosu od 5.000,00 dinara.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 625/23 od 21.03.2024. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i obavezan je da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, Osnovnom sudu u Staroj Pazovi plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 5.000,00 dinara, dok će o preostalim troškovima sud odlučiti naknadno. Na presudu K 625/23 nije izjavljena žalba privatnog tužioca – punomoćnika u delu odluke o troškovima krivičnog postupka.

Dakle, okrivljeni je navedenom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, pri čemu je određena i visina troškova koje treba da plati sudu, ali nije odlučeno o troškovima zastupanja privatnog tužioca od strane punomoćnika, niti je okrivljeni obavezan na plaćanje tih troškova po okončanju postupka.

Međutim, iz spisa predmeta nadalje proizilazi da je odlučujući o podnetom zahtevu privatnog tužioca za naknadu troškova krivičnog postupka, prvostepeni sud obavezao okrivljenog da privatnom tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 162.694,84 dinara, na ime zastupanja od strane punomoćnika, navodeći da je pravnosnažnom presudom okrivljeni obavezan da pored troškova paušala, plati i druge troškove o kojima će sud odlučiti naknadno, koji stav je zauzeo i drugostepeni sud, odlučujući o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Vrhovni sud nalazi da su u konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi postupili protivno odredbi člana 262. stav 2. ZKP, donoseći odluku o troškovima suprotnu pravnosnažnoj odluci – presudi Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 625/23 od 21.03.2024. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka sudu, u napred navedenom iznosu.

Dakle, prvostepeni sud je presudom odlučio o obavezi plaćanja troškova krivičnog postupka - sudskog paušala i njihovoj visini, u smislu člana 262. stav 1. ZKP. Prema odredbi člana 262. stav 2. ZKP, posebnim rešenjem se može odlučiti samo o visini troškova, a ne i o obavezi plaćanja troškova, jer se o toj obavezi odlučuje samo presudom, kako imperativno nalaže odredba člana 262. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju o obavezi plaćanja troškova privatnog tužioca nije odlučeno presudom, pa je stoga pobijanim rešenjima, kojima je naknadno – nakon donošenja presude, obavezan okrivljeni da privatnom tužiocu plati navedeni iznos troškova na ime zastupanja od strane punomoćnika, povređena zakonska odredba člana 262. stav 1. i 2. ZKP, odnosno učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Naime, Vrhovni sud nalazi da u predmetnom postupku, nije moguće obavezati okrivljenog na plaćanje troškova krivičnog postupka privatnog tužioca, obzirom da je svaka odluka o troškovima krivičnog postupka, koja je drugačija od odluke o troškovima donete u pravnosnažnoj presudi, suprotna pravnosnažnoj sudskoj odluci kojom je već odlučeno koje troškove krivičnog postupka je okrivljeni dužan da plati i koliki je iznos tih troškova, i pored toga što je u pravnosnažnoj presudi navedeno, da će o preostalim troškovima sud odlučiti naknadno, čime nije ostavljena mogućnost naknadnog utvrđivanja drugih troškova, kako su to pogrešno protumačili nižestepeni sudovi donoseći pobijana rešenja.

Zbog učinjene povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Staroj Pazovi, na ponovno odlučivanje, bez razmatranja ostalih navoda zahteva, kako bi se u smislu razloga iznetih u ovoj presudi otklonila učinjena povreda zakona i donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka povodom zahteva za naknadu troškova postupka privatnog tužioca.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković