Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Perovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Pančevu KPP 7/25 od 07.03.2025. godine i Kv. 44/25 od 13.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Perovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Pančevu KPP 7/25 od 07.03.2025. godine i Kv. 44/25 od 13.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Pančevu KPP 7/25 od 07.03.2025. godine prema okrivljenom AA određen je pritvor iz razloga predviđenih članom 211. stav 1. tačka 1), 2) i 3) ZKP.

Rešenjem Višeg suda u Pančevu Kv. 44/25 od 13.03.2025. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Perovića izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pančevu KPP 7/25 od 07.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Perović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i presudom „utvrdi da postoji povreda zakona, na štetu okrivljenog, učinjena rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pančevu KPP 7/25 od 07.03.2025. godine i rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Pančevu Kv. 44/25 od 13.03.2025. godine“.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog označava povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da nižestepeni sudovi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršilac krivičnog dela i postojanje pritvorskih razloga utvrđuje iz nedozvoljenih dokaza, odnosno iz službenih beleški (službene beleške o obaveštenju primljenim od građana BB i VV i službene beleške PS Bela Crkva). U vezi sa iznetim, branilac navodi da bi se uvidom u do sada prikupljene zakonite dokaze moglo doći do sasvim suprotnog zaključka od zaključka suda, a to je da okrivljeni nema nikakve veze sa krivičnim delom koje mu se stavlja na teret, jer zakoniti dokazi ukazuju da policijski službenici koji su izvršili pretres bez prisustva okrivljenog, u kući okrivljenog nisu ništa našli, da je marihuana pronađena na poljani na katastarskoj parceli VV, a da je ista oduzeta od BB, zbog čega je nemoguće, a da se ne zapitate kakve veze ima okrivljeni AA sa marihuanom oduzetom bez njegovog prisustva od BB sa otvorene parcele VV i odakle ideja i na čemu je zasnovano da je okrivljeni tu marihuanu držao radi prodaje. Dalje se navodi da službene beleške nemaju dokazni značaj jer se pre davanja izjave, lica koja daju izjavu ne poučavaju o pravima koja imaju kao svedoci u postupku, a što je neophodno da bi nečija izjava imala dokaznu snagu u krivičnom postupku, a što se u konkretnom slučaju posebno odnosi na nevenčanu suprugu okrivljenog BB čija se izjava i službene beleške posebno navode u pobijanim rešenjima.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, isti u suštini polemiše sa razlozima za određivanje pritvora, odnosno primenu člana 211. ZKP.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da se, u konkretnoj procesnoj situaciji, pritvor određuje prema stanju u spisima predmeta, zbog čega sud može zasnivati odluku o pritvoru i na beleškama i izveštajima policije, bez obzira na to da li se na tim dokazima može zasnivati presuda ili ne, tako da se u svakom slučaju ne može govoriti o nezakonitim dokazima, pa ni samim tim o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja postoji samo ako se presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numeriše i povrede zakona iz člana 16, 84. i 237. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 211, 16, 84. i 237. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Perovića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković