Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Gž 62/24 od 06.02.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač i protivnik predlagača su blagovremeno izjavili revizije, predlagač zbog pogrešne primene materijlanog prava, a protivnik predlagača iz svih zakonskih razloga, pozivajući se na člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o revizijama stranaka kao izuzetno dozvoljenim na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/2014, 6/2015, 106/2015, 14/2022), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. da bi se izuzetno dozvolilo odlučivanje o revizijama.

Pravnosnažnim rešenjem u ovom vanparničnom postupku određena je novčana naknada za eksproprisane delove predmetnih parcela u svojini predlagača u visini njihove tržišne vrednosti kao građevinskog zemljište i za biljne kluture na tom zemljištu, čija visina je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka građevinske i poljoprivredne struke, te je obavezan protivnik predlagača da predlagaču kao bivšem vlasniku eksproprisanih parcela isplati ove novčane naknade. Utvrđenje statusa zemljišta, kao građevinsnog u vreme eksproprijacije rešeno je u ovom vanparničnom postupku kao prethodno pravno pitanje od značaja za određivanje novčane naknade. Ovo zbog toga što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije u katastru vodilo i faktički koristilo kao poljoprivredno zemljište, postalo građevinsko zemljište stupanjem na snagu odgovarajućeg planskog dokumenta kojim su obuhvaćene predmete parcele, odnosno Uredbe Vlade Republike Srbije o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761 deonica Pojate-Preljina, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 10/20, a pre pravnosnažnosti rešenja nadležnog organa uprave o eksproprijaciji ovog zemljišta od 26.03.2021. godine.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, odnosno date razloge primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana pravnosnažna odluka u skladu sa dosadašnjom praksom ovog suda, odnosno sa pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim pravnim osnovom i bitno sličnim činjeničnim stanjem, u situaciji kada je planskim dokumentom izvršena promena statusa i namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko i to je njegov stvarni status u vreme izvršene eksproprijacije, bez obzira što ova promena nije sprovedena u katastru nepokretnosti, što je propust nadležnih organa prema odredbama članova 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji. U ovom slučaju ne može se primeniti član 26. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ broj 62/23), koji je stupio na snagu 04.08.2023. godine i kojom odredbom je izvršena dopuna člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji, jer bi to bilo u suprotnosti sa zabranom povratnog dejstva zakona i svih drugih opštih akata propisanom članom 197. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Zbog toga nema uslova za odlučivanje o revizijama stranaka kao izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse niti za novim tumačenjem materijalnog prava.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i članom 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije predlagača i protivnika predlagača nisu dozvoljene jer su izjavljene protiv odluke protiv koje se po zakonu ne mogu izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko- pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Inicijalni akt - predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 21.06.2021. godine i vrednost predmeta spora je 280.305,56 dinara. Kako je ovaj iznos očigledno ispod novčanog cenzusa za dozvoljenost revizije propisanog citiranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP, iz tog razloga revizije predlagača i protivnika predlagača nisu dozvoljene.

Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i članom 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković