U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji se ukazuje na učinjene bitne povrede ZPP iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12.. Međutim, kako se u reviziji određeno ne navodi o kojoj se eventualno bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom radi, a koja je bila ili je mogla biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, to se u tom delu revizijom ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da navedena bitna povreda nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu rukovodioca Filijale ... . Dana 20.01.2021. godine, doneto je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu sa danom dostavljanja navedenog rešenja, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 24.01.2018. godine, zbog teže povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. Zakona o radu i člana 117. stav 2. i 118. Pravilnika o radu i tačke 9.3. i tačke 9.4. Ugovora o radu. U obrazloženog osporenog rešenja, donetog uz saglasnost predsednika Izvršnog odbora, overenog pečatom tuženog i potpisanom od strane rukovodioca ljudskih resursa BB, uručenog tužiocu dana 04.01.2021. godine, navedeno je da je, po razmatraju tužiočevog izjašnjenja na upozorenje o potojanju razloga za otkaz Ugovora o radu utvrđeno da su težina i priroda povreda takve da tužilac ne može da nastavi kod poslodavca, jer je protivno Zakonu o radu, Pravilniku o radu tužene i Ugovoru o radu zloupotrebio poziciju na kojoj radi i prekoračio data ovlašćenja, procedure i akta banke, nije postupio prema pisanim nalozima i instrukcijama rukovodilaca i narušio ugled i reputaciju banke, nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radne obaveze i dužnosti, tako što je: 1) dana 13.10.2020. godine, učestvovao u odobravanju kredita svojoj bliskoj srodnici VV u iznosu od 1.650.000,00 dinara, bez prethodnog traženja saglasnosti „Compliance“, čime je prekršio proceduru za odobravanje kredita u slučajevima postojanja sukoba interesa, kao i Kodeks ponašanja za zaposlene koji nalaže postupanje u okviru poverenih ovlašćenja; 2) što je u više navrata: - dana 19.05.2020. godine, dana 17.07.2020. godine, dana 26.08.2020. godine i dana 12.10.2020. godine putem službenog mejla trećim licima, odnosno zaposlenima drugih banaka i/ili neovlašćenim licima dostavio podatke i informacije o klijentima i potencijalnim klijentnima banke, a koje se u skladu sa zakonskim propisima i aktima banke smatraju bankarskom i poslovom tajnom i to; 3) što je dana 12.11.2020. godine i 30.11.2020. godine lično preuzeo 8 čekova na ime klijenta svoje majke klijenta I.K., bez prisustva klijenta i bez njegovog ovlašćenja, što predstavlja kršenje procedure i akata banke i zloupotrebu pozicije na kojoj se nalazi; 4) što su na račun tužiočeve majke izvršene tri sumnjive uplate od strane klijenata Filijale ... kojima je ta filijala odobrila kredite (uplate na račun majke tužioca izvršene su u dane kada je banka odobrila kredit) i to dana 26.02.2020. godine uplata od 50.000,00 dinara za kredit odobren u iznosu od 480.000,00 dinara, dana 25.09.2020. godine uplata iznosa od 10.000,00 dinara od strane klijenta D.G. kome je odobren kredit od 620.000,00 dinara, dana 25.09.2020. godine uplata od 12.000,00 dinara od strane klijenta D.R. kome je odobren kredit od 1.000.000,00 dinara, s tim što je u opisu transakcija naveden AA; 5) kao i zbog neuobičajeno velikog broja izdatih čekova na svoje ime - 144 čeka vrednosti 5.000,00 dinara, od čega je istog dana u kladionici PHUKET realizovano 115 čekova, zbog čega je banka dobila više dopisa i usmenih sugestija da je tužilac u dugovima zbog kockanja i klađenja, te da postoji mogućnost da banka zbog toga izgubi ove i druge klijente, jer njegovo negativno ponašanje utiče na ugled i reputaciju banke.

Uz saglasnost predsednika Izvršnog odbora, koji je bio obavešten o svim navedenim činjenicama, tužiocu je dana 04.01.2021. godine uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje je potpisao direktor ljudskih resursa BB i koje je bilo overeno pečatom banke. Po izjašnjenju tužioca u ostavljenom roku od 8 dana, rešenjem tuženog koje je tužiocu dostavljeno dana 22.01.2021. godine, istom je otkazan ugovor o radu. Pobijano rešenje overeno je pečatom tuženog i potpisano od strane rukovodioca Sektora za poslove sa stanovništvom, malim i srednjim preduzećima GG i rukovodioca Sektora za ljudske resurse DD.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su utvrdili da je postupanjem na izloženi način tužilac svojom krivicom učinio povrede Kodeksa ponašanja za zaposlene donetom od strane tužene, zatim člana 118. tačka 2., članova 23- 25., 27., 33. i 38. Pravilnika o radu, te tačke 4.3.6. Uputstva za disciplinu rada i ponašanja u banci, tačke 9.3. i 9.4. (podtačke 2., 3., 10., 24., 25., 26., 28., 29. i 39.), u vezi sa čim je upozoren u skladu sa odredbom članom 179. stav 2. tačka 1., 2. i 5. Zakona o radu, te je uz poštovanje zakonom propisane procedure tužena tužiocu opravdano otkazala Ugovor o radu.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 95/18 – autentično tumačenje) je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze. Odredbom člana 117. stav 2. tačka 2. Pravilnika o radu tuženog je predviđeno da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja. Odredbom člana 118. istog Pravilnika je propisano da, pored slučajeva povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline utvrđenih u članu 117. stav 2. i 3. ovog Pravilnika, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu i zbog povreda radne obaveze i nepoštovanja radne discipline. Odredbom člana 9.3. Ugovora o radu od 27.07.2017. godine je predviđeno da su slučajevi povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline zbog kojih poslodavac može zaposlenom da otkazati ugovor o radu, utvrđeni Zakonom o radu, opštim aktom poslodavca, Kodeksom ponašanja za zaposlene, Uputstvom za disciplinu rada i ponašanja u banci, Pravilima ponašanja SA grupacija i drugim aktima banke, a tačkom 9.4. da pored slučajeva povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline koji su utvrđeni u aktima navedenim u tački 9.3. ovog ugovora, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu i zbog povreda radne obaveze i nepoštovanja discipline, bliže navedenim u ovoj tački.

Prema tome, kako su po nalaženju ovoga suda u konkretnom slučaju utvrđene činjenice u odnosu na opisane povrede za koje su nižestepeni sudovi utvrdili da postoje, a na kojima je između ostalog zasnovano osporeno rešenje, koje je doneto u zakonom regulisanom postupku, imajuću u vidu da je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tačka 1., 2. i 5. Zakona o radu u smislu člana 180. tog zakona, zbog učinjenih povreda radnih obaveza, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer je za postojanje zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, dovoljno postojanje jednog otkaznog razloga.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da je prilikom donošenja upozorenja i osporenog rešenja došlo do pogrešne primene člana 192. Zakona o radu.

Naime, u tom delu drugostepeni sud je pravilno ocenio kao neosnovane žalbene navode, kada je naveo da je upozorenje kojim je tužena upozorila tužioca da su se stekli uslovi da mu se otkaže ugovor o radu potpisano od strane rukovodioca ljudskih resursa BB, a koji je Odlukom o prenošenju ovlašćenja za odlučivanje o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih od 28.08.2018. godine, donetom od strane Izvršnog odbora tužene, ovlašćen kao zaposleni kod tužene na poslovima rukovodioca ljudskih resursa da može da obavlja poslove odlučivanja o svim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz oblasti radnih odnosa, kao i da su GG i DD bili ovlašćeni za potpisivanje pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, s obzirom na to da je pobijano rešenje o otkazu GG kao rukovodilac za poslovanje sa stanovništvom, malim i srednjim preduzećima i član izvršnog odbora sa ograničenim ovlašćenjem za zastupanje, potpisao uz supotpis DD, kao rukovodioca Službe za ljudske resurse. Prema tome, proizilazi da su BB i DD, kao rukovodioci ljuskih resursa, bili ovlašćeni za preduzimanje radnji kod tužene iz oblasti radnih odnosa, zbog čega je bez uticaja ukazivanje u reviziji da u uvodnom delu upozorenja i osporenog rešenja nisu navedene odluke o prenosu ovlašćenja.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu člana 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković