Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u listu nepokretnosti .. KO Paraćin - Grad upisan kao vlasnik stambenog objekta na parceli ..., u Ulici ... broj .. u Paraćinu. Pravo svojine tužilac je stekao nasleđem zaostavštine pokojnog GG (umro ...2005. godine), na osnovu pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Paraćinu O. 128/15 od 20.02.2015. godine kojim je predmetna nepokretnost raspravljena kao naknadno pronađena imovina ostavioca. Tužena BB je vanbračna partnerka pokojnog DD (umro ..2013. godine), a tuženi maloletni VV je njegov sin rođen u toj vanbračnoj zajednici. Sada pokojni DD je vodio parnicu sa sada pokojnim GG koja je pravnosnažno okončana presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 1261/95 od 18.12.2002. godine. Tom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca u tom sporu, sada pokojnog GG i obavezan tuženi u tom sporu, sada pokojni DD da isplati ostatak prodajne cene u iznosu od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zateznom kamatom od 01.03.1994. godine, a odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je sada pokojni GG vlasnik stambene zgrade dimenzija 9h12m na parceli .. u ulici ... (sada ...) . Istom presudom delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog u tom sporu, sada pokojnog DD i utvrđeno da je on vlasnik označenog objekta i korisnik parcele .. KO Paraćin - Grad, a odbijen protivtužbeni zahtev u delu za predaju tog objekta u posed. Tom presudom razrešen je sporni odnos nastao pisanim neoverenim ugovorom o kupoprodaji od 26.05.1993. godnie, sa aneksima od 03.08.1993. godine i 05.10.1993. godine, na osnovu kojih je sada pokojni GG prodao sada pokojnom DD predmetni objekat za koji kupac nije u celosti isplatio prodajnu cenu. Sada pokojni DD bio je u posedu spornog objekta i sve do svoje smrti koristio ga je sa tuženima za stanovanje, ali upis prava svojine na osnovu označene pravnosnažne presude u zemljišnu, odnosno drugu javnu knjigu nije izvršen. Tuženi su sporni objekat u istu svrhu koristili i nakon njegove smrti, sve do 2013. godine kada su se iz istog iselili, ali su u njemu ostale pojedine njihove pokretne stvari. Postupak za raspravljanje zaostavštine pokojnog DD okončan je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu O. 1335/13 od 27.10.2014. godine, obustavom postupka zbog nepostojanja imovine. Predlog tuženog maloletnog VV da se sporna zgrada u tom postupku raspravi kao naknadno pronađena imovina njegovog oca, odbijen je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu O. 2049/23 od 11.07.2023. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 37. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, tužilac je dokazao da ima pravo svojine na spornoj zgradi koja se nalazi u faktičkoj vlasti tuženih, koji nisu dokazali da im je tužilac po bilo kom osnovu omogućio da zgradu koriste, niti su svoja nasledna prava na predmetnoj nepokretnosti realizovali kroz ostavinski postupak, budući da je pravnosnažnim rešenjem ostavinskog suda obustavljen postupak za raspravljanje zaostavštine pokojnog DD zbog nepostojanja imovine, a zatim i pravnosnažnim rešenjem odbijen predlog da se ista nepokretnost raspravi kao naknadno pronađena imovina ostavioca.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, sada pokojni DD je stekao pravo svojine na stambenoj zgradi koja je predmet spora na osnovu odluke državnog organa - pravnosnažne presude Opštinskog suda u Paraćinu P 1261/95 od 18.11.2002. godine, u smislu člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, što je nižestepeni sud zanemario i pogrešno zaključio da tuženi nemaju osnov po kojem drže spornu nepokretnost.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta da je drugostepeni sud u ovom sporu pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 37. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisano je da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari, s tim da mora dokazati da na stvar na čiji povraćaj traži ima pravo svojine i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Tuženi - držalac može odbiti vlasnikov zahtev za povraćaj stvari, ako je on prema vlasniku ovlašćen na državinu stvari, odnosno ako ima pravo na državinu.

Sporna nepokretnost bila je predmet kupoprodajnog ugovora od 26.05.1993. godine i njegovih aneksa od 03.08.1993. godine i 05.10.1993. godine, zaključenih između sada pokojnog GG kao prodavca i sada pokojnog DD kao kupca u pisanoj formi, ali bez overe potpisa ugovarača kod suda. Ovi pravni poslovi su konvalidirani u sudskom postupku koji su ugovorne strane vodile, tako što je pravnosnažnom presudom P. 1261/95 od 18.12.2002. godine utvrđeno da je sada pokojni DD vlasnik predmetne stambene zgrade, u čijem se posedu nalazio i obavezan da prodavcu isplati ostatak ugovorene cene. Navedena presuda, u delu kojim je utvrđeno pravo svojine, je odluka državnog organa i pravni osnov za sticanje prava svojine iz člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, koju je sada pokojni DD stekao sa danom njene pravnosnažnosti. Upis prava svojine stečenog na osnovu odluke državnog organa u zemljišne, odnosno druge javne knjige nije uslov za sticanje tog prava po tom osnovu. Odredbom člana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisano je da se pravo svojine na nepokretnosti na osnovu pravnog posla stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način. Tuženi maloletni VV je zakonski naslednik svog oca, pokojnog DD, i pravo svojine na spornoj zgradi u veličini svog naslednog udela stekao je nasleđivanjem, u smislu člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, trenutkom otvaranja nasleđa - smrti oca, saglasno članu 36. navedenog zakona i članu 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju. Rešenje o nasleđivanju je samo deklaratorno, tako da pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je odbijen predlog tuženog maloletnog VV da se predmetna nepokretnost raspravi kao naknadno pronađena imovina pokojnog DD (zato što ostavilac nije upisan kao vlasnik u katastru nepokretnosti), nema uticaja na pravo tuženog stečeno nasleđivanjem na osnovu zakona, a sledstveno tome i na pravo na državinu predmetne nepokretnosti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković