Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 10K.br.1416/24 od 10.12.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 64/25 od 25.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 14.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 10K.br.1416/24 od 10.12.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 64/25 od 25.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu 10K.br.1416/24 od 10.12.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.10.2023. godine pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, te je okrivljeni istovremeno osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da oštećenom BB na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 656.348,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je oslobođen od dužnosti da nadoknadi troškove krivičnog postupka i paušala sudu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 64/25 od 25.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Miloša Jovanovića, Žarka Stojkovića i Milana Stojiljkovića, pa je potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 10K.br.1416/24 od 10.12.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Drugog osnovnog suda u Beogradu 10K.br.1416/24 od 10.12.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 64/25 od 25.02.2025. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, s tim što u obrazloženju zahteva formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz stava 4. člana 485. ZKP, već samo ističe da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz razloga jer je izreka pobijane presude nerazumljiva, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je izreka pobijanih presuda protivrečna sama sebi i datim razlozima, te da u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama i to posebno vezano za način na koji je sud utvrdio vrednost vozila „Volskwagen Golf 6“, a i oni razlozi koji su navedeni u obrazloženjima presuda su nejasni i protivrečni, kao i da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima pobijanih presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je sud okrivljenom povredio pravo na odbranu iz razloga jer nije predočio odbrani da je kao dodatni dokaz pribavio i izveo dopis PU za grad Beograd, Odeljenje za registraciju vozila i vozačke dozvole 03.15.9.3 broj 226.1-6168/2024 od 31.05.2024. godine, a sa čijom sadržinom je odbrana upoznata tek prijemom pobijane prvostepene presude, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 68. ZKP. Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je sud bez ikakvog obrazloženja, odnosno sa veoma kratkim obrazloženjem odbio dokazne predloge odbrane i to da se od strane veštaka elekrotehničke struke izvrši veštačenje telefona okrivljenog na okolnosti da li je i od kada postojala međusobna komunikacija između okrivljenog, oštećenog i svedoka VV u periodu avgust – septembar 2023. godine i da li se u predmetnom telefonu nalazi fotografija devojke okrivljenog pored spornog vozila i od kog je datuma ta fotografija, te da se izvrši suočenje svedoka GG i oštećenog BB, kao i veštačenje vrednosti spornog vozila i saslušanje svedoka DD, devojke okrivljenog, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 395. ZKP. Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, jer sud nije odredio veštačenje od strane veštaka aktuara na osnovu kojeg bi utvrdio stvarnu vrednost vozila marke „Volskwagen Golf 6“, već je uzeo vrednost koju je javni tužilac naveo u optužnom aktu, te dalje ističe da je sud pogrešno utvrdio da je oštećeni BB na dan izvršenja dela 04.09.2023. godine bio vlasnik spornog vozila i period u kome je postojala komunikacija između oštećenog i okrivljenog, osporavajući pri tome zaključak suda da iz izvedenih dokaza proizilazi da je okrivljeni izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, kao i ocenu izvedenih dokaza datu od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to posebno odbrane okrivljenog i iskaza oštećenog i ostalih ispitanih svedoka iz koje po mišljenju branioca proizilazi da kod okrivljenog nije postojala prevarna namera, već da se u konkretnom slučaju radi o obligacionom odnosu kupoprodaje vozila, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 68, člana 395, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Jovanovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković