U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Slađana Antonova, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slađana Antonova - advokata Radiše Mitića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 2-K-189/2022 od 01.03.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 499/2024 od 26.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slađana Antonova - advokata Radiše Mitića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 2-K-189/2022 od 01.03.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 499/2024 od 26.11.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu 2-K-189/2022 od 01.03.2024. godine okrivljeni Slađan Antonov oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru u periodu od 01.12. do 24.12.2021. godine i 05.10.2023. do 06.10.2023. godine. Istom presudom je odlučeno o troškovima krivičnog postupka na način bliže označen izrekom presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 499/2024 od 26.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Slađana Antonova i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Pirotu 2-K-189/2022 od 01.03.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Slađana Antonova - advokat Radiša Mitić, zbog povrede krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud primenom člana 492. stav 1. i 2. ZKP preinači pobijane presude, tako što će osloboditi okrivljenog „AA za pokušaj krivičnog dela iz člana 213. stav 1. i 3. i člana 30. Krivičnog zakonika“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slađana Antonova - advokata Radiše Mitića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da dispozitiv prvostepene presude Osnovnog suda u Pirotu ne sadrži bitna obeležja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, odnosno da izrekom presude nije ispravno i jasno definisan oblik vinosti okrivljenog, te citirajući odredbu člana 14. stav 1. KZ iznosi stav da je povređen zakon na štetu okrivljenog, jer se u izreci presude ne navodi jasno oblik vinosti sa kojim je okrivljeni postupao prilikom izvršenja krivičnog dela, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slađana Antonova - advokata Radiše Mitića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ čini onaj ko se kao učesnik u saobraćaju na putevima ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovine većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000,00 dinara, s tim da ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je odredbom člana 297. stav 4. propisano da ako je usled dela iz člana 289. stav 3. i dr. ovog Zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže označenom izrekom presude „... u stanju uračunljivosti...“, „... suprotno odredbama člana 21. ZOBS-a tako što nije s obzirom na brzinu kretanja i druge okolnosti saobraćaja, vozilo držao na takvom odstojanju i rastojanju od drugih učesnika u saobraćaju, da ne izaziva opasnost i ne ometa druge učesnike u saobraćaju, člana 42. stav 1. ZOBS-a, što brzinu kretanja nije prilagodio osobinama i stanju puta, vidljivosti, noćnim uslovima vožnje i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koje pod datim uslovima može da vidi ili ima razloga da predvidi, i člana 23. stav 1. ZOBS-a, tako što nije blagovremeno uočio pešaka ošt., sada pok. BB iz s. ... koja se kretala uz desnu ivicu kolovoza ispred njega...“, „...prednjim desnim delom vozila udario, od kog udarca je pešak ošt. sada pok. BB najpre pala na haubu i glavom udarila u vetrobransko staklo, nakon čega je odbačena van kolovoza u obližnju parcelu pored puta, kojom prilikom je zadobila bezuslovno smrtonosnu povredu i trenutno preminula...“, „...može ugroziti bezbednost javnog saobraćaja i dovesti u opasnost život ili telo ljudi, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti,...“, „...pri čemu je isto tako bio svestan da usled ugrožavanja javnog saobraćaja može nastupiti smrtna posledica drugog učesnika saobraćajne nezgode, ali je olako držao da zabranjena posledica neće nastupiti i bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti svoga dela...“.

U konkretnom slučaju izrekom navedene presude opisani su svi subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kao i radnja izvršenja kao objektivni element ovog krivičnog dela.

Naime, svesni nehat se ogleda u tome što je okrivljeni bio svestan da svojim propustima ( čl.21., 23. st. 1. i 42. st. 1 ZOBS) blagovremeno ne uočava pešaka koji se kreće uz desnu ivicu kolovoza ispred njega, da vozilo ne drži na takvom rastojanju i odstojanju od drugih učesnika u saobraćaju i brzinu kretanja vozila ne prilagođava osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja, te da svojom nepropisnom vožnjom pri datim saobraćajnim uslovima može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život i telo ljudi i da kod drugog mogu nastupiti teške telesne povrede opasne po život, pa i smrt, ali je olako držao da do ugrožavanja saobraćaja i do nastupanja zabranjene posledice neće doći i da će to moći sprečiti, te je u izreci presude sadržan subjektivni element krivičnog dela – vinost, na napred opisani način, a suprotno neosnovanim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti.

U ostalom delu zahteva branilac osporava utvrđeno činjenično stanje koje se tiče doprinosa oštećene smatrajući da je neprimenjivanjem odredbi iz Krivičnog zakonika o doprinosu oštećenog sud povredio zakon na štetu okrivljenog, kao i da su sudovi nezakonito odbili psihijatrijsko medicinsko veštačenje oštećene, čime iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac zahtevom navodi i da je prvostepeni sud u značajnoj meri presudu zasnovao na „pravnom shvatanju“ veštaka, bez otklanjanja kolizije oprečnih stavova dva veštaka saobraćajne struke, od kojih je jedan stručni savetnik, kao i da su sudovi nezakonito odbili psihijatrijsko veštačenje oštećene, čime suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP.

Nadalje, branilac ukazuje da navode žalbe o povredi krivičnog zakona na štetu okrivljenog drugostepeni sud ne obrazlaže, čime ističe povredu odredbe člana 460. ZKP.

Kako navedene povrede iz člana 395, 440, 460. ZKP nisu obuhvaćene odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojom su taksativno pobrojane povrede zakona zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljene.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković