U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Bajazita, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu 4K.br. 96/23 od 18.06.2024. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1. 244/24 od 08.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Bajazita, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu 4K.br. 96/23 od 18.06.2024. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1. 244/24 od 08.11.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu 4K.br. 96/23 od 18.06.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i određeno da se ista neće izvršiti ako okrivljeni u vremenu proveravanja od 2 godine ne izvrši novo krivično delo.

Na osnovu člana 89a KZ okrivljenom AA je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa maloletnom oštećenom BB, kojom se okrivljenom zabranjuje prilaženje oštećenoj maloletnoj BB na udaljenost do 100 metara i zabranjuje pristup u prostor mesta stanovanja oštećene u ..., ulica ... broj .., kao i svako dalje uznemiravanje maloletne oštećene i svaka komunikacija sa oštećenom u trajanju od 3 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Istom presudom je odlučeno i o troškovima postupka i imovinskopravnom zahtevu, a kako je to bliže opredeljeno izrekom presude.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA izjavljenoj putem branioca advokata Ivana Bajazita, Viši sud u Pančevu je presudom Kž1. 244/24 od 08.11.2024. godine istu odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vršcu 4K.br. 96/23 od 18.06.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Bajazit, zbog povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuti pobijane presude i predmet dostaviti Višem sudu u Beogradu – Odeljenju za VTK na novi postupak, odnosno predmet uputiti nadležnom sudu na dalji postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pravnosnažna osuđujuća presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to na nalazu i mišljenju veštaka Ljiljane Mihajlovski, koja „naglašava i u pisanom nalazu da poznaje VV kao svog pacijenta, što je i sam svedok, njegova majka potvrdila“, kao i fotografijama i porukama koje su izvedene kao „krucijalni dokaz“, a koje su pribavljene suprotno ZKP, pretresanjem mobilnog telefona nepoznatog vlasnika, kako se to navodi u nalazu i mišljenju, te iskazu veštaka Vladimira Milićevića na glavnom pretresu od 23.02.2024. godine, a koji nesumnjivo spada u uređaje za automatsku obradu podataka, čije pretresanje se preduzima samo na osnovu naredbe suda i u prilog svojih tvrdnji poziva se na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1102/2021.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer Vrhovni sud pravi razliku između podataka sadržanih u mobilnom telefonu do kojih radnici policije mogu doći bez nekih prethodnih predznanja i bez poznavanja tehnologije i samih telefona i podataka za čije pribavljanje je neophodno stručno znanje i veština, te u slučaju kada se u dokaznom postupku pročita izveštaj policije koji sadrži fotografisane SMS poruke, odnosno komunikaciju iz mobilnog telefona oštećene, ovakav pregled smatra uviđajem na pokretnoj stvari u smislu člana 135. ZKP. Na isti način se ceni i situacija kada u sprovođenju policijskih ovlašćenja ovlašćenom službenom licu oštećeni pokaže snimke ekrana mobilnog telefona koje policijski službenik fiksira fotoaparatom, te sačini fotokopije istih. Pri tome, same fotografije predstavljaju sastavni deo kriminalističko-tehničke dokumentacije PS Bela Crkva Uv br. 51/23 od 04.05.2023. godine, jer je u konkretnom slučaju izvršena dokazna radnja uviđaja na stvari u smislu člana 135. ZKP, za koju nije obavezno postojanje naredbe suda i to uz saglasnost maloletne oštećene i njenog zakonskog zastupnika oca DD, čiji telefon je maloletna oštećena koristila.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani o čemu je u obrazloženju presude Kž1. 244/24 od 08.11.2024. godine dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 3. i 4. drugostepene presude), a koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored navedenog Vrhovni sud je imao u vidu i navode zahteva kojima se kao nezakonit dokaz označava nalaz i mišljenje veštaka Ljiljane Mihajlovski izveden na glavnom pretresu, a koji branilac smatra nezakonitim jer veštak naglašava i u pisanom nalazu, da poznaje VV kao svog pacijenta, a što je i sam svedok njegova majka potvrdila, što je uticalo na to da odluka o isključenju javnosti bude nepravilna. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud odluku o davanju statusa posebno osetljivog svedoka GG nije zasnovao na mišljenju veštaka Ljiljane Mihajlovski koja poznaje svedokinju zbog bolesti njenog sina, već na osnovu nalaza i mišljenja Komisije veštaka od 12.04.2024. godine.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud nalazi da navedeni dokazi, predstavljaju zakonite dokaze i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i da se samim tim na istima presuda može zasnivati, iz kojih razloga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je imao u vidu i navode zahteva koji se odnose na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1102/21, ali je našao se ista ne odnosi na konkretnu situaciju, imajući u vidu da se u tom predmetu Vrhovnog kasacionog suda radi o pretresu računara, o kom pretresu branilac okrivljenog nije bio obavešten.

Takođe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, pravnosnažne presude osporava i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, te člana 439. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne ukazuje u čemu se konkretno navedene povrede sastoje, odnosno ne navodi koje su to okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i koje to činjenice opisane u izreci ne predstavljaju krivično delo, a koje utvrđene činjenice ukazuju da je primenjen zakon koji se ne može primeniti bez navođenja koji je zakon primenjen.

Obzirom da Vrhovni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji joj je prethodio ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 489. stav 1. ZKP) i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti utvrđuje u čemu se konkretno sastoje povrede zakona, na koje se zahtevom ukazuje, to po oceni ovoga suda zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbi člana 484. ZKP.

Zahtevom branilac okrivljenog ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2), 6), 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude na osnovu člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković