Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 873/2024
29.05.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vesne Mastilović, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca 1) AA iz ..., 2) BB iz ..., 3) VV iz ..., 4) GG iz ... i 5) DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Boris Štajner, advokat iz ..., protiv tuženog ĐĐ iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Simić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5143/23 od 06.06.2024. godine, u sednici održanoj dana 29.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5143/23 od 06.06.2024. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 342/2023 od 30.06.2023. godine obavezan je tuženi da tužiocu AA isplati iznos od 459.499,21 dinar sa zakkonskom zateznom kamatom od 30.09.2017. godine do konačne isplate i iznos od 585.402,53 dinara, tužiocu BB iznos od 587.874,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2017. godine do konačne isplate, iznos od 30.640,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2010. godine pa do konačne isplate i iznos od 652.945,19 dinara, tužiocu VV iznosu od 266.960,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2017. godine do isplate i iznos od 346.848,48 dinara, tužiocu GG iznos od 1.074.429,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2017. godine do konačne isplate i iznos od 1.338.446,54 dinara i tužiocu DD iznos od 183.722,07 dinara, kao i da tužiocima isplati iznos od 847.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.12.2018. godine do konačne isplate (na ime troškova postupka dosuđenih presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2684/17 od 14.12.2017. godine), te da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 1.238.875,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5143/23 od 06.06.2024. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Novom Sadu. U stavu II izreke, koji nije predmet odlučivanja po reviziji, odbijena je žalba tuženog i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Novom Sadu P 342/23 od 17.11.2022. godine (rešenje o plaćanju taksi).

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u stavu I izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, ukazujući da bi pobijana drugostepena presuda, ukoliko bi opstala, mogla da se koristi kao sudska praksa u drugim predmetima i dovede do toga da sva dugovanja privrednog društva „EE“ doo padnu na ovde tuženog kao njegovog osnivača. Stoga predlaže da Vrhovni sud preinači pobijanu presudu ili da istu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Tužbenim zahtevom traženo je da se obaveže tuženi, kao jedini član bivšeg poslodavca tužilaca, da isplati potraživanja tužilaca iz radnog odnosa, koja potiču iz 2008, 2009. i 2010. godine, a dosuđena su pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2684/17 od 14.12.2017. godine. Tužba, je zsnovana na tvrdnji o zloupotrebi pravila o ograničenoj odgovornosti i proboju pravne ličnosti. Nakon što je, u toku postupka, poslodavac tužilaca „EE“ doo brisan iz registra privrednih subjekata dana 14.07.2022. godine usled sprovedenog postupka prinudne likvidacije, tužba je zasnovana i na zakonom ustanovljenoj odgovornosti kontrolnog člana brisanog društva.

Prema utvrđenju nižestepenih sudova, privredno društvo „EE“ doo ... čiji je jedini član i zakonski zastupnik bio ovde tuženi, donelo je Odluku o osnivanju privrednog društva „ŽŽ“ doo .... U novoosnovano društvo, kao osnivački ulog, uneta je celokupna nepokretna imovina osnivača „EE“ doo .... Udeo u novoosnovanom preduzeću ustupljen je preduzeću „ZZ“ iz ..., uz naknadu od 1.200.000 evra. Kupac je na račun privrednog društva „EE“ doo isplatio iznos od 330.000 evra, dok je iznos od 500.000 evra uplaćen na račun ovde tuženog, sukcesivnim uplatama izvršenim u periodu od 30.12.2011. godine do 21.12.2012. godine. Poslodavac „EE“ doo, brisan je iz registra privrednih subjekata dana 14.07.2022. godine, usled sprovedenog postupka prinudne likvidacije. Nižestepeni sudovi utvrđuju da su tužioci za zloupotrebu pravila o ograničenoj odgovornosti saznali tek iz nalaza veštaka u ovom postupku, kojim je utvrđeno da je iznos od 500.000 evra na ime kupoprodajne cene udela privrednog društva „EE“ doo, izvršen na račun ovde tuženog, pri čemu je poslednja uplata izvršena 21.12.2012. godine. Kako saglasno tako utvrđenim činjenicama nije protekao ni subjektivni rok od 6 meseci ni objektivni od 5 godina za podnošenje tužbe, nalazeći da je tuženi zloupotrebio pravilo o ograničenoj odgovornosti tako što je umanjio imovinu privrednog društva „EE“ doo time što primljeni iznos dela kupoprodajne cene nije preneo na račun društva, što znači da je imovinom društva raspolagao na način da ošteti poverioce - ovde tužioce kao bivše zaposlene, nižestepeni sudovi obavezali su tuženog da tužiocima isplati potraživanja iz radnog odnosa dosuđena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2684/17 od 14.12.2017. godine. Nižestepeni sudovi obrazlažu da je tuženi i kao kontrolni član u postupku prinudne likvidacije brisanog privrednog društva „EE“ doo, a na osnovu odredbe člana 548. Zakona o privrednim društvima, u obavezi da tužiocima izmiri potraživanja.

Imajući u vidu činjenice na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi, Vrhovni sud je stanovišta da nisu ispunjeni zakonski uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Prvo, revizijom podnetom po osnovu odredbe člana 404. ZPP ne može da se pobija utvrđeno činjenično stanje. Stoga su bez uticaja navodi revidenta da je pogrešno utvrđena činjenica da je iznos od 500.000 evra na ime dela kupoprodajne cene za kupovinu udela privrednog društva „EE“ doo uplaćen na račun ovde tuženog jer je tuženi taj iznos vratio kupcu udela usled raskida ugovora. Institut proboja pravne ličnosti regulisan je odredbom člana 18. Zakona o privrednim društvima. Navedena odredba u stavu 1. predviđa da komanditor, član društva sa ograničenom odgovornošću i akcionar, kao i zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice, koje zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti, odgovara za obaveze društva. Prema stavu 2. iste odredbe smatra se da zloupotreba postoji ako to lice: 1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen, 2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina, 3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva, 4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na utvrđenoj činjenici da je tuženi umanjio imovinu privrednog društva „EE“ doo, čiji je bio osnivač i jedini član, tako što nije uplatio na račun društva deo kupoprodajne cene za prenos udela tog društva, odnosno da je koristio imovinu društva u cilju oštećenja poverilaca društva. Štaviše, Vrhovni sud smatra da je kupoprodajna cena trebala biti isplaćena na račun prodavca a ne njegovog osnivača. Osim toga Privredno društvo „EE“ doo brisano je iz registra privrednih subjekata, nakon prinudne likvidacije, dana 14.07.2022. godine, a do momenta brisanja nije izmirilo obaveze prema ovde tužiocima. S tim u vezi, na osnovu imperativne odredbe čl. 548. Zakona o privrednim društvima na koju se se nižestepeni sudovi pozvali, tuženi kao jedini – kontrolni – član odgovara za obaveze brisanog društva.

Sledom rečenog pobijana odluka u svemu je u skladu sa sudskom praksom ovog suda izraženom u mnogobrojnim odlukama u kojima je odlučivano o proboju pravne ličnosti i zakonom ustanovljenoj odgovornosti kontrolnog člana za obaveze društva brisanog u postupku prinudne likvidacije. Stoga nema potrebe za njenim ujednačavanjem.

Valja napomenuti da promena pravnog osnova po kom se traži isplata određenog novčanog iznosa ne predstavlja preinačenje tužbe u smislu odredbe člana 200. stav 3. ZPP. Stoga, okolnost da je u toku ovog parničnog postupka došlo do brisanja privrednog društva „EE“ doo ... u postupku prinudne likvidacije, uz pozivanje tužilaca i na taj osnov odgovornosti iz odredbe člana 548. stav 3. Zakona o privrednim društvima, nije iziskivala nikakvu saglasnost tuženog ili, kako pogrešno smatra revidnet, podnošenje nove tužbe radi naplate utuženih potraživanja.

Nižestepeni sudovi su po nalogu Vrhovnog kasacionog suda iz ranije, ukidne, odluke utvrdili trenutak saznanja tužilaca za zloupotrebu vezujući ga za trenutak prijem nalaza veštaka u ovom postupku, a radnju zloupotrebe za trenutak poslednje izvršene uplate na račun ovde tuženog dana 21.12.2012. godine, u odnosu na koje datume su utvrđivali blagovremenost tužbe za proboj pravne ličnosti. No kako je tužba zasnovana i na odlgovornosti kontrolnog člana to rokovi iz odredbe čl. 18 Zakona o privrednim društvima, za ovu vrstu odgovornosti, nisu presudni. Za tu vrstu odgovornosti bitan je rok od tri godine od dana brisanja društva iz registra u smislu odredbe člana 548. stav 4. Zakona o privrednim društvima, koji očito nije istekao.

Stim u vezi navodi revidenta o posledicama pobijane odluke na odgovornost tuženog za druge obaveze brisanog društva su bez značaja jer je odgovornost kontrolnog člana brisanog društva (u postupku prinudne likvidacije) ustanovljena imperativnom zakonskom normom.