O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 12446/2021 od 09.102023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 12446/2021 od 16.11.2023. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, obavezan tuženi da tužiocu isplati novčani iznos od ukupno 3.655.294,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime naknade za faktički eksproprisanu nepokretnost – katastarsku parcelu br. .../... površine 315m2 i katastarsku parcelu br. .../... površine 290m2, koje parcele su upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., kao i za katastarsku parcelu br. .../... površine 199m2, koja parcela je upisana u list nepokretnosti ... KO ..., a koje parcele predstavljaju sastavni deo ulice Tadije Sondermajera, Nova i Relje Savića u Futogu, utvrđeno da je tuženi nosilac javne svojine na faktički eksproprisanim nepokretnostima bliže navedenim u izreci presude, pa je obavezan tuženi da o svom trošku izvrši prenos pred nadležnim RGZ SKN Novi Sad 1 upis prava svog vlasništva-javne svojine na navedenoj nepokretnosti, što je tužilac dužan priznati i trpeti i obavezan je tuženi da na ime pribavljanja pismene dokumentacije za potrebe ovog postupka isplati tužiocu novčani iznos od 20.920,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, te da mu nadoknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 431.156,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3542/23 od 19.01.2024. godine odbijena je žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 12446/2021 od 09.10.2023. godine, ispravljena rešenjem tog suda od 16.11.2023. godine potvrđena i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. Glasnik RS“ br. 72/11...10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. Glasnik RS“ br. 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 2.660.747,28 dinara, kao i u delu kojim je utvrđeno da je tužilac stekao pravo javne svojine na delu parcela koji su privedeni nameni, nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade tužiocu na ime faktičke eksproprijacije njegove kat.parcele br. .../..., .../... i dela kat.parcele .../... od 86m2, sve u KO ..., koje su prema Planu generalne regulacije naseljenog mesta Futog („Sl. list Grada Novog Sada“ br. 45/15 i 21/17), kao i Plana detaljne regulacije prostora između ulica Rade Kondića, Rumenačke i Novosadske u Futogu („Sl. list Grada Novog Sada“ br. 42/07) koje su namenjene za javnu površinu – ulicu, tako što su parcele .../..., .../... (koja je u potpunosti ušla u sastav ulice Relje Savića) i dela parcele .../... u površini od 86m2 privedene nameni i predstavljaju ulicu i tucanički kolovoz kojim se koristi neograničeni broj lica, kao i isplata naknade za pribavljanje dokumentacije za potrebe ovog postupka. Tužioci su deposedirani u korišćenju ovih parcela u ukupnoj površini od 376m2 (kp.br. .../... i kp br. .../...) i 199m2 od parcele .../... . Pobijana odluka kojim je tužbeni zahtev tužilaca usvojen u navedenom delu doneta primenom odredbi člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i ne odstupa od sudske prakse u predmtima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u navedenom delu na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodbne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi isplate naknade za faktičku eksproprijaciju tužilac je podneo 22.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 2.681.667,28 dinara (2.660.747,28+20.920,00).

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na isplatu novčanog potraživanja u kojem vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protvvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, proizlazi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbi člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud smatra da su, u preostalom delu izreke, a u odnosu na naknadu za deo kp br. .../... KO ... koji nije priveden nameni, ispunjeni uslovi da se o reviziji tuženog odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, zbog ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u navedenom delu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku pa je utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana. Naime, u konkretnom slučaju parcela br. .../... KO ... ima površinu od 315m2, od čega je 86m2 privedeno planskoj nameni, dok površina od 229m2 nije privedena svojoj planskoj nameni i tužilac u ovom delu nije deposediran. Stoga, nije dovoljno za zaključak da je zbog postojanja planskih rešenja pravo svojine tužioca u toj meri ograničeno da vodi obavezi javne vlasti da tužiocu isplati tržišnu vrednost nepokretnosti i za površinu koja nije faktički privedene planiranoj nameni. Zato su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da tužiocu isplati tržišnu vrednost nepokretnosti i za površinu parcele .../... koja nije privedena nameni, kao i u delu odluke kojom su utvrdili da je tuženi nosilac javne svojine na delu navedene parcele od 229m2, koji nije priveden planskoj nameni. Zato je revizija tuženog delimično usvojena i pobijana presuda u navedenom delu ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će razjasniti na koji način je tužilac koristio parcelu .../... u površini od 229m2, koja nije privedena planskoj nameni, do i nakon donošenja planskih akata, koji ne onemogućavaju tužioca da deo nepokretnosti drži i da se njime koristi, da li je delimično privođenje parcele planiranoj nameni ograničilo dotadašnji način korišćenja preostalog dela parcele od strane tužilaca, zbog čega trpi štetu.

S obzirom da odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog ishoda spora, pobijana presuda ukinuta je i u tom delu izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković