.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26018/2023
20.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca MD AD „Konsulting“ DOO Vranje, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Milanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1199/23 od 19.07.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1199/23 od 19.07.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1199/23 od 19.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2922/22 od 14.03.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime duga po osnovu posebne parking karte, isplati 1.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.06.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati 23.300,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Viši sud u Vranju je presudom Gž 1199/23 od 19.07.2023. godine, odbio, kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, a odbijen je i zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. stav 1).
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna rezvija).
Vrhovni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. ZPP ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Predmet tražene pravne zaštite je isplata duga na ime neplaćenih parking usluga, a tužbeni zahtev je usvojen sa obrazloženjem da je reč o sporu radi naknade usluga javnog parkirališta za koji je nadležan sud, te da nakon isteka roka za prvo parkiranje tuženi nije uzvršio uplatu parkiranja za naredni sat, zbog čega je u obavezi da plati tužiocu dugovani iznos. Obrazloženje pobijane presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da nisu ispunjeni zakonski uslovi koji se odnose na potrebu za novim ni ujednačenim tumačenjem prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe sa članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.12.2022. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 1.100,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživnje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pobijana drugostepena presuda doneta je u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
