Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005...6/2015) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužioci u reviziji ukazuju da je izreka nerazumljiva i u suprotnosti sa dokazima izvedenim tokom prvostepenog postupka, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 76/18 od 05.07.2018. godine, kojom je razveden brak majke tužilaca i tuženog, a tužioci povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, obavezan je tuženi da na ime izdržavanja oba mal. tužioca plaća mesečno po 10.000,00 dinara počev od 05.07.2018. godine, pa ubuduće. Maloletni AA je rođen ...2008. godine, a maloletni BB ...2014. godine. U vreme kada je doneta presuda o razvodu braka, stariji dečak je pohađao drugi razred osnovne škole, a mlađi je imao četiri godine. U međuvremenu su se prilike izmenile pošto AA sada pohađa prvi razred srednje škole u ..., dok BB pohađa treći razred osnovne škole u ..., pa oba deteta imaju uobičajene potrebe kao i sva deca njihovog uzrasta na ime školskih knjiga, pribora, radne uniforme, kozmetike, lekova za imunitet, užine, džeparca, korišćenja telefona, ishrane i garderobe. Potrebe mal. AA se mogu zadovoljiti iznosom od 38.000,00 dinara mesečno, dok se potrebe mal. BB mogu zadovoljiti iznosom od 30.000,00 dinara mesečno. Majka tužilaca je zaposlena u PU ''DD'' i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 84.000,00 dinara. Za tekuće održavanje stana u kome živi sa decom plaća oko 16.000,00 dinara, otplaćuje stambeni kredit za stan u kome živi, tako što mesečna rata iznosi 172 evra i na godišnjem nivou plaća osiguranje od 66,80 evra. Povremeno se dodatno angažuje tako što pruža usluge friziranja žena u kućnim uslovima i tako može da zaradi oko 2.000,00 dinara, a takođe prodaje i garderobu za jedan butik za procenat od 10% od prodate količine, od čega može da zaradi nekoliko hiljada dinara mesečno. Tuženi je, u vreme donošenja prethodne odluke o izdržavanju živeo u Republici Srbiji, a sada živi i radi u Austriji na privremeno-povremenim poslovima u građevini i mesečno zaradi oko 1.332 evra. Na ime troškova zakupa stana u kome živi plaća 440 evra, troškovi struje, vode i gasa koje plaća oko 250 evra mesečno, kao i osiguranja vozila za koje plaća 80 evra mesečno. Tuženi redovno doprinosi izdržavanju dece po presudi čija se izmena traži ovom odlukom, tako što, preko tog iznosa, deci daje džeparac kad god ga pozovu i zatraže, a majci dece je za kupovinu stana dao 2.000 evra, pomogao u opremanju stana, kupio dečije sobe, deci kupio mobilne telefone i kompjuter. Godišnje u Srbiju dolazi pet-šest puta, a leti provede i do tri nedelje u kontinuitetu u Srbiji. Plaćao je proslave rođendana deci u restoranu, kao i ekskurzije u iznosu od 430 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilaca, preko dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara za mal. AA i preko 16.000,00 dinara za mal. BB, odbili primenom odredbe člana 160. stav 1., u vezi člana 164. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005 ... 6/2015), nalazeći da, imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe mal. dece, tuženi nije dužan da doprinosi njihovom izdržavanju višim iznosima. Pri odlučivanju, nižestepeni sudovi su imali u vidu da su imovinske prilike tuženog bolje od istih prilika zakonske zastupnice tužilaca, međutim, i to da tuženi redovno doprinosi izdržavanju dece tako što, pored iznosa koji je dužan da plaća po odluci suda, decu vodi na letovanje i zimovanje svake godine, povremeno deca borave kod njega u Austriji, daje im novac kad god mu se obrate, kupuje stvari koje su im potrebne i plaća ekskurzije.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 160. stav 1. porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja određuje prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja, i mogućnosti dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavisi od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju, kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4.). Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, a na osnovu odredbe člana 164. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju, od donošenja prethodne odluke kojom je utvrđena obaveza tuženog da doprinosi izdržavanju tužilaca, prilike su se izmenile jer su potrebe dece više, prevashodno zbog troškova školovanja, ishrane, higijene i stanovanja, a izmenile su se i mogućnosti tuženog koji sada radi na privremenim-povremenim poslovima u građevini u Austriji i ostvaruje višu zaradu. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da mesečne potrebe mal. tužioca AA iznose 38.000,00 dinara, a mal. tužioca BB 30.000,00 dinara, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije dužan da doprinosi njihovom izdržavanju višim iznosima od dosuđenih i to 20.000,00 mesečno za mal. AA i 16.000,00 dinara za mal. BB, u smislu odredbe člana 160. stav 1, 2. i 3. Porodičnog zakona.

Navodima revizije tužilaca ponavljaju se navodi izneti u žalbi, koje je drugostepeni sud imao u vidu i pravilno cenio pri odlučivanju pobijanom presudom, pa se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković