Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž2 45/25 od 04.02.2025. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Čačku P2 327/24 od 19.11.2024. godine, u stavu prvom izreke, kao i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavu prvom i trećem izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi živeli su u vanbračnoj zajednici u kojoj je ...2016. godine rođeno zajedničko dete, tužilja mal. BB . Mal. BB od rođenja živi sa majkom u ... , gde je u školskoj 2023/2024 godini upisala prvi razred osnovne škole. Tuženi nekoliko godina unazad živi u ... , gde radi. Zbog prirode posla tuženi često putuje i dolazi u Srbiju i u tim prilikama redovno viđa mal. BB . Pravnosnažnom presudom donetom u ovom postupku mal. BB poverena je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stručni tim Centra za socijalni rad dao je predlog načina održavanja ličnog kontakta deteta i oca tako što bi dete sa ocem provodilo u kontinuitetu 10 dana u toku zimskog raspusta, 20 dana letnjeg raspusta i to tako što bi jedne godine odlazila kod oca u drugoj polovini juna i vraćala se u prvoj polovini jula, a naredne godine bi odlazila u drugoj polovini jula i vraćala se u prvoj polovini avgusta, kako bi naizmenično slavila rođendan sa ocem, odnosno majkom, a za vreme boravka oca u Srbiji bi provodila svaki termin u skladu sa njenim željama i potrebama a uz obostrani dogovor roditelja.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se pobija odluka o načinu održavanja ličnih odnosa mal. deteta i tužioca.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavnog dela. Članom 8. stav 1. Konvencije, propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, nezakonitog mešanja, a članom 9. stav 3. propisano je pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose i sa roditeljem sa kojim ne živi (član 61. stav 1), kao i da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1).

Saglasno navedenom, najbolji interes deteta je primaran u ovom sporu u kome se odlučuje o održavanju ličnih odnosa mal. BB sa ocem. Reč je o pravnom standardu koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su između ostalog uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta, s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji određene potrebe.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i utvrdili najbolji interes mal. deteta da sa ocem kao roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo, kada su odlučili o održavanju ličnih kontakata na način koji je napred bliže naveden. Suprotno revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi cenili elemente za procenu najboljeg interesa mal. deteta u konkretnom slučaju, i prihvatili mišljenje organa starateljstva da je u interesu mal. deteta da, kada je u pitanju provođenje letnjeg raspusta, a koji period je jedini sporan, sa ocem provodi u kontinuitetu 20 dana. Naime, i po oceni Vrhovnog suda, period od 20 dana, s obzirom na uzrast deteta od osam godina, primeren je i dovoljan da dete provede kvalitetno vreme sa ocem s jedne strane, a da bi, s druge strane, duža odvojenost deteta od majke u tom uzrastu mogla kod deteta izazvati osećanje emotivne nesigrunosti i prekidanje poznatih rutina o što bi moglo imati posledice na stabilnost deteta. Pritom, nasuprot revizijskim navodima izvešaj Centra za socijalni rad koji su nižestepeni sudovi prihvatili dat je nakon obavljenog razgovora sa oba roditelja i primenom odgovarajućih dijagnostičkih metoda.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković