Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ... , čiji je punomoćnik Dejan Vasić, advokat iz ... , protiv tuženog JP „Pošte Srbije“ d.o.o. Beograd, RRJ „Kosovo i Metohija“, radi ponavljanja postupka, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 8/2025 od 19.03.2025. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 8/2025 od 19.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P1 1000/18 od 23.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbačen je kao neblagovremen i nedozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu P1 1000/18, podnet 17.06.2024. godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž1 8/2025 od 19.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1000/18 od 20.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati razliku zarade za period od 15.04.2014.  godine do 05.08.2015. godine od 673.768,77 dinara i na ime ostvarene kapitalne dobiti 59.516,65 dinara, a stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog do traženih iznosa na ime razlike zarade i na ime ostvarene kapitalne dobiti, bliže navedeno u izreci prvostepene presude.Tužilac je 18.03.2019. godine Osnovnom sudu u Leskovcu dostavio podnesak kojim je tražio da sud odluči da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori, radi dopune postupka i razjašnjenja pitanja kosovskog dodatka i njene isplate, prilažući dokaze, između ostalog, Zaključak Vlade od 26.08.2010. godine.Tužilac je 20.03.2019. godine izjavio žalbu na prvostepenu presudu u kojoj se pozvao na na navedeni zaključak koji je uz žalbu priložio kao dokaz. Presudom Apelacinog suda u Nišu Gž1 1624/2019 od 20.11.2019. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Tužilac je 27.01.2020. godine podneo predlog za ponavljanje postupka. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P1 1000/18 od 17.09.2020. godine (koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž1 9/21 od 07.03.2022. godine), odbijen je predlog kao neosnovan. Rešenjem Vrhovnog suda Rev2 2438/22 od 08.11.2023. godine nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji tužioca i odbačena je kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 9/21 od 07.03.2022. godine.

Tužilac je 17.06.2024. godine podneo predlog za ponavljanje postupka iz razloga predviđenih članom 426. stav 1. tačka 10 ZPP), navodeći da je 08.06.2024. godine od Žarka Gajića, advokata iz ... stekao saznanje o postojanju presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3199/23 od 06.09.2023.godine, da je stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze i to: navedenu drugostepenu presudu, kao i presudu Osnovnog suda u Leskovcu P1 74/23 od 10.05.2023. godine i presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3082/22 od 15.03.2023. godine, zbog čega bi za tužioca mogla biti doneta povoljnija odluka. Prvostepeni sud je odbacio predlog za ponavljanje postupka kao neblagovremen i nedozvoljen. Odlučujući o žalbi tužioca drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje.

Po oceni Vrhovnog suda pravilne su odluke nižestepenih sudova kojima je odbačen predlog za ponavljanje postupka, kao neblagovremen i nedozvoljen.

Predlog za ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji se podnosi protiv pravnosnažne odluke, čija je svrha otklanjanje određenih nedostataka u pogledu činjeničnog utvrđenja na kome je zasnovana odluka koja se predlogom pobija, kao i najtežih povreda odredaba parničnog postupka. Ovaj pravni lek ima za cilj da se u postupku koji je pokrenut predlogom, posle nastupanja pravnosnažnosti, nepravilna odnosno nezakonita sudska odluka ukine, da se ponovo rasprave sporna pitanja i donese pravilna i zakonita odluka.

Odredbom člana 426. tačka 10. ZPP propisano je da postupak koji je odlukom suda pravosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Saglasno navedenom, uslov za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, primenom citirane odredbe je isticanje samo onih činjenica koje nisu isticane u ranijem Rev2 1726/2025 3 postupku i za koje stranka nije znala do donošenja pravnosnažne sudske odluke, a koje su postojale u vreme trajanja tog postupka. Osim toga, neophodan je uslov za ponavljanje postupka po ovom osnovu i da se radi o takvim novim činjenicama i novim dokazima koji bi mogli uticati na povoljniju odluku po stranku da su bili upotrebljeni u ranijem postupku. Dakle, oba uslova moraju kumulativno biti ispunjena, što u ovoj situaciji nije slučaj.

U pravosnažno završenom parničnom postupku, čije ponavljanje se traži, radi donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužioca kojim je tražo da se tuženi obaveže da mu isplati razliku zarade za utuženi period i na ime ostvarene kapitalne dobiti, iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, sudovi su najpre cenili blagovremenost podnetog predloga za ponavljanje, nalazeći da je isti neblagovremen u smislu odredbe člana 429. stav 2, u vezi člana 428. stav 1. tačka 6 ZPP, jer je u predlog navedeno samo da je tužilac za nove dokaze saznao u ličnom razgovoru sa Žarkom Gajićem, advokatom iz ... 06.06.2024. godine, dok za utvrđivanje navedenih okolnosti uz predlog nisu priloženi, niti su u predlogu navedeni dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača, te da su dokazi na kojima se predlog zasniva i to: presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 74/23 od 10.05.2023. godine (pravnosnažna 06.09.2023. godine i izvršna dana 05.12.2023.godine) i presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3082/22 od 05.03.2023. godine, a predlog je podnet 17.06.2024. godine, dakle po proteku roka od 60 dana od dana kada je stranka mogla da iznese sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva. Imajući u vidu navedeno pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje neblagovremen.

Takođe, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predlog za ponavljanje nedozvoljen u smislu odredbe člana 426. tačka 10 ZPP, kod činjenice da se predlog za ponavljanje postupka zasniva na odlukama i to: presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 74/23 od 10.05.2023. godine, presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3199/23 od 06.09.2023. godine i presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3082/22 od 15.03.2023. godine, a koje odluke datiraju iz perioda nakon pravnosnažnosti presude u ovom postupku (presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 1000/18 od 20.02.2019. godine, postala pravnosnažna 20.11.2019. godine), zbog čega nisu mogle da budu upotrebljene u prethodnom postupku da bi na osnovu istih mogla biti doneta povoljnija odluka u ovom sudskom postupku.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni sud je našao da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se nisu stekli uslovi za ponavljanje postupka na osnovu člana 426. tačka 10. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. u vezi člana 420. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković