.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1732/2024
10.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Vladislave Milićević i Ivane Rađenović članova veća, u parnici tužioca AA iz ... , čiji je punomoćnik Jelena Vuksanović, advokat iz ... , protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Vojne pošte broj 4445 Leskovac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1704/2023 od 15.11.2023. godine, u sednici održanoj 10.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1704/2023 od 15.11.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1704/2023 od 15.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1704/2023 od 15.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 324/2022 od 24.01.2023. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu na ime naknade štete zbog kašnjenja u isplati naknade troškova u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja za period od 01.04.2011.godine do 06.09.2017. godine, isplati ukupan iznos od 693.007,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.09.2020. godine do isplate, i određeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... i 10/23 - drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kao zaposlenog kod tuženog, za isplatu pripadajuće zakonske zatezne kamate zbog kašnjenja u isplati naknade za rešavanje stambenog pitanja za period od 01.04.2011.godine do 06.09.2017. godine, koja je isplaćena u jednokratnom iznosu bez obračunate zakonske kamate zbog kašnjenja u isplati. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, o zahtevu tužioca, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 04.09.2020. godine, podneskom od 28.12.2022. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 693.007,07 dinara, što čini i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
Predmet spora u ovoj parnici ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnim sporovima.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
