Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 1453/06
21.12.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Mirjane Grubić, Vesne Popović, Jasminke Stanojević i Jovanke Kažić, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene Republike Srbije- Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, koju zastupa Republički javni pravobranilac iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15943/05 od 01.02.2006. godine, u sednici održanoj 21.12.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15943/05 od 01.02.2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.7031/04 od 14.10.2005. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA, kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, da mu na ime naknade materijalne štete, i to za vrednost uništenih građevinskih objekata isplati 10.000.000,00 dinara, kao i na ime naknade za uništene pokretne stvari 4.000.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.09.2004. godine, pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA, kojim je tražio da se obveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljen strah isplati 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 14.10.2005. godine, pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 15943/05 od 01.02.2006. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP-a i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. st.2. tač.9. ZPP-a, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 30.05.1998. godine naoružani pripadnici OVK zapalili su kuću i uništili pokretne stvari tužioca, a on i njegova porodica morali su da napuste selo BB. Posle izvršenog uviđaja 06.10.1998. godine, kome je tužilac prisustvovao, radnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – SUP Peć podneli su Okružnom javnom tužiocu u Peći krivičnu prijavu protiv nepoznatog učinioca krivičnog dela terorizma iz člana 125. KZJ učinjenog na štetu tužioca. Tužba za naknadu materijalne i nematerijalne štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.09.2004. godine. Tužena je istakla prigovor zastarelosti potraživanja.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo i to odredba člana 376. st.1. i st.2. . Zakona o obligacionim odnosima . Za štetu nastalu iz delikta Zakon o obligacionim odnosima u stavu 1. pomenutog člana, najpre, predviđa trogodišnji subjektivni rok zastarelosti za potraživanja naknade prouzrokovane štete, vezujući taj rok za dve okolnosti: za saznanje oštećenog za štetu i za lice (štetnika) koje je štetu prouzrokovalo. Trogodišnji rok zastarelosti počinje da teče od momenta saznanja oštećenog za obe okolnosti. U cilju što bolje zaštite prava oštećenog lica, u stavu 2. člana 376. ZOO, predviđen je objektivan (apsolutni) rok za zastarelost potraživanja naknade štete iz delikta. Ovaj rok počinje da teče, bez obzira na saznanje oštećenog za štetu i za štetnika, računajući od momenta kada je šteta prouzrokovana. Taj rok zastarelosti navršava se kad protekne rok od 5 godina od dana kada je šteta nastala.

U konkretnom slučaju, tužilac je štetu pretrpeo 30.05.1998. godine, za nju je saznao na dan izvršenog uviđaja od strane MUP-a Republike Srbije, Sekretarijata unutrašnjih poslova u Peći 06.10.1998. godine, a tužbu za naknadu štete podneo je tek 08.09.2004. godine, po proteku kako subjektivnog, tako i objektivnog roka.

Neosnovano je ukazivanje podnosioca revizije da je, u ovoj pravnoj stvari, trebalo primeniti član 180. Zakona o obligacionim odnosima, kao i član 377. istog zakona. Tačno je da je članom 180. ZOO regulisana odgovornost države, usled terorističkih akata, čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu. Međutim, pravo lica kome je prouzrokovana šteta usled terorističkih akata, kao i pravo regresa države, mogu se realizovati samo u okviru određenih rokova, čijim protekom nastupa zastarelost tih prava. S obzirom da za zastarelost prava na naknadu štete od države nije predviđen neki poseban rok zastarelosti, ono zastareva u okviru redovnih rokova u kojima zastareva potraživanje naknade štete. Ovo proizilazi iz okolnosti da država odgovara za drugog, koji štetu može prouzrokovati i krivičnim delom, ali duži rok zastarelosti iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima ne može se primeniti prema odgovornom licu, koje nije izvršilo krivično delo, nego samo prema učiniocu takvog dela. S toga privilegovani rokovi zastarelosti potraživanja naknade štete iz citirane zakonske odredbe teku samo prema učiniocu krivičnog dela kojim je šteta uzrokovana, a ne i prema pravnom licu koje za štetu odgovara umesto njega. Dakle, rokovi određeni članom 377. ZOO, odnose se na štetnika, koji za štetu odgovara po osnovu krivice, a u slučaju odgovornosti za drugog, kao u ovoj parnici, (tužena odgovara u smislu odredbe člana 172. ZOO), rokovi zastarelosti računaju se prema opštem propisu iz člana 376. ZOO.

Kako se ostalim navodima u reviziji ne dovodi u sumnju ispravnost pobijane presude, na osnovu člana 405. st.1. ZPP-a odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

ZS