U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., koje zastupa Vladimir Dimitrijević advokat iz ..., protiv tužene Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP Beograd, radi naknade za izuzeto zemljište, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6170/22 od 21.06.2023. godine, na sednici održanoj 26.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6170/22 od 21.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 113/22 od 07.09.2022. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime ostatka naknade za eksproprisanu nepokretnost isplati svakom od tužilaca po 8.371.116,30 dinara, ukupno 16.742.232,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2022. godine do isplate (stav prvi izreke), dok je za iznos preko dosuđenog a do traženog od 17.367.547,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.03.2019. godine do 06.09.2022. godine tužbeni zahtev odbijen (stav drugi izreke). Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka od 1.262.605,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6170/22 od 21.06.2023. godine, ukinuta je označena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke (stav prvi izreke), delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocima isplati naknadu za izuzetu nepokretnost od 14.682.645,00 dinara ukupno, i to svakom od tužilaca po 7.341.322,5 dinara, oboma sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2022. godine do isplate (stav drugi izreke), dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen za isplatu 2.059.587,60 dinara ukupno, odnosno za po 1.029.793,8 dinara svakom od tužilaca, oboma sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2022. godine (stav treći izreke). Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima solidarno isplati troškove postupka od 1.167.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok su stavom petim izreke odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije napravio ni propuste u primeni odredaba ZPP iz člana 374. stav 2. tačka 12. i 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, na koje revizija tužene neosnovano ukazuje, pošto presuda sadrži razloge o svim bitnim činjenicama između kojih ne postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima odluke navodi o sadržini izvedenih dokaza i same sadržine tih dokaza koje je sud ocenio pravilnom primenom odredbe člana 8. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od pravnog prethodnika tužilaca, sada pokojnog VV, eksproprisana je i postala društvena svojina uz naknadu u korist opštine Čukarica, a za potrebe GSIZa za komunalne delatnosti, građevinsko zemljište i puteve Beograd (pravni prethodnik tužene Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda) stambena zgrada u ulici Trgovačka ... sa pomoćnim objektima, sve na k.p. .../... novog premera, odnosno .../... starog premera u zk.ul. ... k.o. ..., uknjiženi kao zk. telo II u suvlasništvu pravnog prethodnika tužilaca sa 9/3840 + 152/288 delova, na osnovu rešenja SO Čukarica – Uprava za imovinsko-pravne poslove II – 01 broj 465-235/87 od 21.03.1988. godine donetog na osnovu čl. 30. i 31. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik SRS“, broj 40/84). Istim rešenjem (stav 3. izreke) prestalo je pravo korišćenja pravnog prethodnika tužilaca na 1457/1542 delova označene parcele i konstatovano (stav 4. izreke) da ranijim vlasnicima pripada pravična naknada za eksproprisane objekte i izuzeto zemljište koja će biti određena u posebnom postupku po pravnosnažnosti rešenja. Pravni prethodnik tužene se obavezao, ugovorom o akontaciji br. 36/343 od 11.07.1988. godine, da pravnom prethodniku tužilaca isplati, saglasno njegovom suvlasničkom udelu, 56.000.000,00 tada važećih dinara na ime akontacije (član 4), što je istog dana i učinio, pri čemu je tim ugovorom konstatovano da će navedeni iznos biti odbijen od iznosa naknade koja bude utvrđena pravnosnažnom odlukom suda za navedenu nepokretnost (član 5). Zatim je pravni prethodnik tužilaca prihvatio građevinsku parcelu ... k.o. ... površine 447 m2 (na kojoj je sagradio porodičnu stambenu zgradu), na ime dela naknade za eksproprisanu imovinu, na osnovu sporazuma zaključenog na ročištu za javnu raspravu održanog 12.09.1988. godine pred Sekretarijatom za komunalno stambene, građeviske poslove, urbanizam i imovinsko-pravne poslove Opštine Čukarica u predmetu IV-03 broj 463-246/88, u predmetu određivanja dela naknade za eksproprisanu nepokretnu imovinu po označenom rešenju od 21.03.1988. godine. Sporazumom od 12.09.1988. godine konstatovano je (tačka 2) da će se međusobna prava i obaveze povodom davanja građevinske parcele regulisati naknadno posebnim ugovorom između korisnika eksproprijacije i pravnog prethodnika tužilaca.

Postupak za naknadu eksproprisane zgrade i izuzeto građevinsko zemljište nastavljen je pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u vanparničnom postupku Re 1124/88 u kom je rešenjem od 21.03.1989. godine (pravnosnažno 28.03.1989. godine) utvrđena naknada za eksproprisanu stambenu zgradu i pravni prethodnik tužene obavezan da isplati 215.739,558 tada važećih dinara sa kamatom od 21.03.1989. do 28.03.1989. godine pravnom prethodniku tužilaca (predlagač u tom postupku), koji se izjasnio da mu je naknada po navedenom rešenja izvršena 06.04.1989. godine (iz pisanih dokaza u spisima, između ostalih i iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž 5948/90 od 19.09.1990. godine proizlazi da je dugovani iznos naknade utvrđen nakon što je od vrednosti eksproprisane nepokretnosti, odnosno vrednosti naknade shodno suvlasničkom udelu pravnog prethodnika tužilaca, odbijena već isplaćena naknada po sporazumu o akontaciji i po rešenju Re 1124/88 od 21.03.1989. godine u revalorizovanim iznosima). Nakon toga je vanparnični predmet arhiviran, a naknadno stavljen zahtev predlagača za određivanje naknade za izuzeto zemljište u površini koja odgovara razlici površinā izuzetog zemljišta na kome su bile izgrađene eksproprisana zgrada i pomoćni objekti i parcele koja je predlagaču bila dodeljena sporazumom od 12.09.1988. godine pravnosnažno odbijen (prvostepeno rešenje R1 1633/2010 od 25.08.2011. godine). Ponovo stavljeni zahtev predlagača za nastavak postupka odbačen (rešenje R1 1633/2010 od 10.03.2016. godine), ali je to rešenje ukinuto i, u skladu sa primedbama iz rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 7098/17 od 14.09.2017. godine, postupak nastavljen kao parnični postupak za naknadu za izuzeto zemljište, primenom člana 26. Zakona o vanparničnom postupku. Zahtev tužilaca (pravnih sledbenika predlagača) za naknadu za izuzeto zemljište, koji je bio usmeren i prema opštini Čukarica, pravnosnažno je odbijen presudom Višeg suda u Beogradu P 3822/18 od 26.06.2019. godine, ranije donetom u ovom postupku.

Na osnovu obavljenog veštačenja utvrđeno je da izuzeta parcela (.../... starog, odnosno .../... novog premera u k.o. ..., površine 1542 m2) više ne postoji, jer je njena izuzeta površina od 1457 m2, nakon izuzimanja iz državine dotadašnjih korisnika i parcelacije, uključena u novoformiranu k.p. ... k.o. ... površine 4855 m2. S obzirom na izuzetu površinu navedene parcele i sukorisnički udeo pravnog prethodnika tužilaca na njoj, utvrđeno je da je od pravnih prethodnika tužilaca izuzeto zemljište u površini od 772,38 m2. Parcela ... k.o. ..., koja je pravnom prethodniku tužilaca bila dodeljena sporazumom od 12.09.1988. godine kao deo naknade za izuzeto zemljište, bila je pogrešno kartirana 1987. godine sa površinom od 447 m2, ali je to ispravljeno 21.08.1989. godine po službenoj dužnosti (prema prijemnom listu SKN Čukarica k.o. Žarkovo 952-1336/87), tako da je njena tačna površina 436 m2. Imajući u vidu da je pravnom prethodniku tužilaca izuzeto zemljište u površini od 772,38 m2, a da mu je kao deo naknade dato zemljište u površini od 436 m2, preostala je razlika od 336,38 m2 za koju je trebalo isplatiti naknadu.

Poreska uprava Filijale A Čukarica, procenila je tržišnu vrednost izuzete parcele 18.02.2019. godine na iznos od 27.000,00 dinara po m2, na osnovu Uputstva o postupanju i načinu utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava 43-00192/2010-18 od 16.02.2010. godine, prema kome se procena tržišne vrednosti zemljišta vrši bez izlaska na teren, na osnovu podataka o tržišnoj vrednosti utvrđenoj u najmanje dva pravnosnažna rešenja poreskog organa doneta u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava za promet istog ili sličnog zemljišta na tržištu koji je izvršen u periodu od tri meseca koji prethodi postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava. Prilikom veštačenja, sudski veštak procenitelj je imao u vidu broj registrovanih prometa posebnih delova objekta u periodu od 2014. do 2017. godine po opštinama, prosečne cene i raspon cena za stanove u Beogradu u 2018. godini i trendove cena stanova u 2018. u odnosu na 2017. godinu, broj registrovanih promena građevinskog zemljišta u periodu od 2014. do 2017. godine, okolnost da se na vrednost nekretnina reflektuje interesovanje za kupovinu, za najam i prosečne cene za prodaju sličnih nekretnina, a zatim je primenio komparativni parametar 5 koji opredeljuju lokacija, mogućnost gradnje, oblik parcele, kvalitet, potražnja, infrastruktura, sve imajući u vidu da je izuzeta nepokretnost sada deo velike parcele na kojoj se nalazi „...“ i parking, da je lokacija kompletno opremljena infrastrukturom, sa svim pratećim sadržajima, da je od administrativnog centra Beograda udaljena oko 8 km, da je u njenom neposrednom okruženju više poslovnih i stambenih objekata, radnji, kao i tržni centar, osnovna škola, dobro snabdevena pijaca, Zdravstvena stanica Žarkovo i veliki broj objekata uslužne delatnosti različite namene koji su u krugu poluprečnika 100 metara. Na osnovu izloženog, u svom nalazu i mišljenju od 12.03.2019. godine, sudski veštak je utvrdio da je tržišna vrednost 1m2 parcele na navedenoj lokaciji na dan 11.03.2019. godine 369,76 evra po srednjem kursu dinara, što za neisplaćenu naknadu od još 336,38 m2 površine izuzetog zemljišta, čini iznos od 124.376,50 evra ukupno, odnosno dinarski iznos od 14.682.645,00 dinara.

Drugostepeni sud nije prihvatio izveštaj o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti poreske uprave koji je dat bez izlaska na teren i na osnovu isto tako datih izveštaja u drugim postupcima i bez uključivanja svih pojedinosti parcela čija se procena vrši, već je prihvatio u potpunosti nalaz i mišljenje sudskog veštaka procenitelja. Imajući u vidu sve izložene činjenice, drugostepeni sud je primenio član 58. Ustava Republike Srbije, Protokol broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i član 43. važećeg Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95 sa izmenama i dopunama), saglasno članu 72. istog zakona. Zaključivši da korisnik zemljišta – raniji sopstvenik, u smislu člana 84. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06), nije u potpunosti obeštećen za izuzeto zemljište u površini od 336,30 m2, dosudio je tužiocima naknadu od 14.682.645,00 dinara ukupno, odnosno svakom po pola tog iznosa (po 7.341.322,5 dinara) shodno podjednakom udelu tužilaca na tom zemljištu.

Neosnovano se revizijom tužene osporava doneta pravnosnažna presuda.

U konkretnom slučaju, dakle, pravnom prethodniku tužilaca eksproprisana je stambena zgrada sa pomoćnim objektima, za šta mu je isplaćena novčana naknada. Istovremeno mu je, kao ranijem sopstveniku, prestalo pravo korišćenja na zemljištu u društvenoj svojini, te je to zemljište izuzeto iz njegove državine na osnovu Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik SRS“, br. 40/84), ali mu je za to naknada samo delimično data, u vidu parcele manje površine od površine izuzetog zemljišta, te on nije u potpunosti obeštećen za izuzeto zemljište. Na takvu pravnu situaciju primenjuju se odredbe važećeg Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/1995, 23/2001-SUS, 20/2009, 55/2013-US, 106/2016-autentično tumačenje), kojim je propisano (član 72. stav 2) da će se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokrenost, u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravnosnažna sudska odluka, okončati po odredbama ovog zakona. U ovoj pravnoj stvari nema mesta primeni Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13, 142/14, 88/15- odluka US, 95/18, 153/20), jer se odredbe tog zakona (član 6. stav 2) u pogledu vraćanja imovine, odnosno obeštećenja bivšeg vlasnika primenjuju samo za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15.02.1968. godine.

Prema važećem Zakonu o eksproprijaciji, eksproprijacijom građevinskog objekta na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini sopstveniku takvog objekta prestaje pravo korišćenja zemljišta pod objektom i zemljišta koje služi za njegovu redovnu upotrebu, a za zemljište na kome je prestalo pravo korišćenje, raniji sopstvenik tog zemljišta ima pravo na naknadu, ukoliko mu naknada ranije nije isplaćena (član 12). I odredbom člana 43a. istog zakona propisano je da pravo na naknadu za oduzeto građevinsko zemljište u državnoj, odnosno javnoj svojini pripada korisniku tog zemljišta – ranijem sopstveniku i drugom licu koje pravo korišćenja izvodi iz prava ranijeg sopstvenika u smislu člana 84. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06) i to u visini tržišne vrednosti zemljišta. Pritom se kao raniji sopstvenik iz člana 84. Zakona o planiranju i izgradnji smatra lice koje je po važećim propisima bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni list SFRJ“, broj 5/68), odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Službeni glasnik SRS“, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

Nisu tačni navodi revizije da je pravni prethodnik tužilaca u potpunosti obeštećen tako što mu je deo naknade za eksproprisanu imovinu u ulici Trgovačka ... u Žarkovu isplaćen u novcu (na osnovu ugovora o akontaciji od 11.07.1988. godine i isplatom po vanparničnom rešenju R 1124/88 od 21.03.1989. godine), a delom tako što mu je po sporazumu od 12.12.1988. godine dato zemljište u površini od 447 m2, čiju površinu drugostepeni sud nije bio vlastan da menja veštačenjem. Ove navode je tužena iznosila i tokom sprovedenog postupka i u žalbi, o čemu se drugostepeni sud pravilno izjasnio odbivši ih jer je zaključio da je tužiocima naknada za eksproprisane objekte isplaćena u potpunosti, ali ne i naknada za celu površinu izuzetog zemljišta. Netačna je i stoga neosnovana tvrdnja tužene da je pravni prethodnik tužilaca obeštećen za oduzeto zemljište davanjem drugog zemljišta na korišćenje, jer je u sporazumu od 12.12.1988. godine izričito i jasno navedeno da mu se to zemljište daje kao deo naknade, zbog čega je drugostepeni sud pravilno zaključio da je za izuzeto zemljište pravni prethodnik tužilaca bio samo delimično obeštećen dodeljivanjem na korišćenje zemljišta u površini od 436 m2. To što je u sporazumu od 12.09.1989. godine bilo konstatovano da mu se daje zemljište u površini od 447 m2 ne utiče na drukčiji zaključak, s obzirom da je prema prijavnom listu za k.o. Žarkovo broj 952-1336/87 nadležnog organa - Službe za katastar nepokretnosti Čukarica bilo konstatovano da je tokom 1987. godine izvršeno pogrešno kartiranje građevinske parcele ... k.o. ... u pogledu tada označene njene površine od 447 m2 i da je po službenoj dužnosti ta greška ispravljena 21.08.1989. godine tako što je označena njena tačna površina od 436 m2.

Nije od uticaja ni revizijski navod tužene da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji kojima je propisano da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drugačije propisano (stav 1), a da procenu tržišne cene iz stava 1. vrši organ za utvrđivanje poreza na promet apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2), kada nije prihvatio tržišnu vrednost m2 nadležne poreske uprave. Nesumnjivo je da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava i nepokretnosti (poreska uprava) vrši procenu tržišne cene konkretne nepokretnosti, što ujedno predstavlja i najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost. Pri tome, poreska uprava ne određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već vrši njenu procenu. U slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, sud je taj koji je nadležan da u vanparničnom postupku odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Naime, iz odredbe člana 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku proizlazi da sud, pored procene koju je dala poreska uprava, može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlažu i da odredi veštačenje ako smatra da je to značajno za određivanje visine naknade. S obzirom na izloženo, kao i na okolnost da krajnji korisnik (tužena) osim predloga da se prihvati procena poreske uprave, nije predložio izvođenje bilo kakvih drugih dokaza kojima bi osporio pravilnost i prihvatljivost procenjene tržišne vrednosti izuzetog zemljišta koju je izvršio sudski veštak i za to dao jasne i logične razloge, neosnovano se revizijom pobija pravilnost primene materijalnog prava u konkretnom slučaju isticanjem da je utvrđena naknada previsoka.

Kako se ni ostalim navodima revizije, koji su već isticani u sprovedenom postupku i pravilno ocenjeni u pobijanoj odluci, ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni sud je odbio reviziju tužene i odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković