Protiv ove pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, pa je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ovog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda iz člana 374. stav 1. ZPP koje su predviđene kao dozvoljeni razlog za reviziju po članu 407. stav 1. ovog zakona. Utvrđeno činjenično stanje rezulatat je dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbama člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima, primenom člana 387. stav 1. tačka 6. ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su živele u vanbračnoj zajednici života od juna 1987. godine i nadalje u bračnoj zajednici od 09.07.1988. godine, zajednica je prestala u 2001. godini, a brak je razveden presudom Opštinskog suda u Paraćinu P 121/07 od 13.05.2007. godine. Zajedničko dete stranaka sin VV rođen ... godine smrtno je stradao ...2012. godine. Imovinski odnosi povodom zajedničkih ulaganja stranaka u nepokretnost u Ulici ..., raspravljeni su usvajanjem obligacionog zahteva tužilje po osnovu njenog doprinosa u uvećanju vrednosti te nepokretnosti. O svojinskom udelu tužilje na nepokretnosti stambeno-poslovnoj zgradi izgrađenoj na kp .../... koja se vodi u LN ... KO ... kao vlasništvo tuženog, odlučeno je primenom zakonske pretpostavke o jednakim udelima supružnika u zajedničkoj imovini, propisane u članu 180. stav 2. Porodičnog zakona. Isticanjima tuženog i dokazima izvedenim u postupku, po oceni drugostepenog suda navedena zakonska pretpostavka nije oborena. Kod činjenica da je plac kp broj .../... kupljen u toku trajanja braka i objekat građen u periodu 1996-2001 godine u toku trajanja zajednice života i privređivanja stranaka, sud je zaključio da je sporna imovina stečena zajedničkim radom i doprnosom supružnika njihovim jednakim doprinosom. Pritom, sud je imao u vidu činjenice o radnom statusu i zalaganjima stranaka tokom trajanja zajednice života, da su oboje radom ostvarivali prihode, kao i da je na izgradnji spornog objekta u velikoj meri svojim radom učestvovao tuženi, radom pomagali i sinovi tužilje, njen otac i brat, a i tužilja svojim radom neposredno učestvovala u izvođenju radova i pripremala hranu za radnike, starala se o poslovima u domaćinstvu i o zajedničkom detetu. Cenjeno je i da tuženi nije dokazao da je od prodaje suvlasničkog udela na kući u ... po ugovoru od 05.08.1991. godine, osim nesporne kupovine kamiona, preteklo sredstava za sticanje i ulaganje u nepokretnost. Na osnovu iznetog, drugostepeni sud je zaključio da tuženi nije dokazao da je njegov doprinos veći od doprinosa tužilje.

Neosnovano se tome u suprot revizijom tuženog ukazuje da nije pravilno vrednovano njegovo ulaganje posebne imovine od prodaje suvlasničkog udela na nepokretnosti u Republici ... (...), što spada u domen činjeničnog utvrđenja i ocene dokaza, o čemu je drugostepeni sud razloge dao u obrazloženju pobijane presude. Na neprihvatljivost iznetog osporavanja od strane tuženog ukazuje i sadržina njegovog iskaza u kom je naveo da je većim delom novca od prodaje te nepokretnosti u ... kupio kamion i manjim delom plac sa temeljem koji je otuđio u 1998. godini, dakle po završetku izgradnje spornog objekta. O stepenu izgrađenosti spornog objekta veštak se izjasnio da je završen u 90%. Dokazi priloženi uz reviziju, ugovor o prodaji kp .../... KO ... od 19.12.1998. godine i neovereni izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti za ln ... KO ..., zahvaćeni su prekluzijom zbog koje uticaja ne mogu imati.

Porodičnim zakonom propisano je u članu 171. stav 1. da imovina koju su supružnici stekli u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu; u članu 177. da deobom zajedničke imovine , u smislu ovog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini; u članu 180. stav 1. da ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba), a u stavu 2. propisuje da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Za sudsku deobu važi pravilo da se udeli supružnika određuju u istoj srazmeri na svim stvarima i pravima koja nisu ekonomski samostalna u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine. Takav je ovde slučaj bio i kod određivanja doprinosa tužilje u uvećanju vrednosti posebne imovine tuženog, i kod utvrđenja svojinskog udela tužilje na nepokretnosti stečenoj u braku sa tuženim.

Iz iznetih razloga, po oceni Vrhovnog suda, revizija tuženog nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Prema ishodu spora, tužilji pripada pravo na naknadu troškova postupka, o čemu je pravilno odlučeno primenom člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković