Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...10/23, u daljem tekstu: ZPP), za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je iz navedenih razloga na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 14.05.2015. godine, usled elementarne nepogode – grada, došlo je do oštećenja poljoprivredne kulture zasada malina na teritoriji opštine Ivanjica, kojom prilikom tužena nije organizovala dejstvovanje protivvgradne zaštite, nisu angažovana fizička lica radi ispaljivanja protivvgradnih raketa. Prema zapisniku o preliminarnoj proceni štete Opštine Ivanjica, ukupna šteta od grada na poljoprivrednoj kulturi malina na gazdinstvu tužioca, na zahvaćenoj površini od 12 ari, iznosi 90%. Na osnovu rešenju Opštine Ivanjica od 30.12.2016. godine, tužiocu je isplaćen procentualni iznos štete od 2% srazmerno procenjenoj visini štete na zasadu malina što je iznos od 6.480,00 dinara. Ukupan iznos procenjene štete je 324.000,00 dinara, tako da je po izvršenoj isplati dela utvrđene štete ostalo neisplaćeno 317.520,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su na osnovu članova 4. 8, 132. tačka 7. Zakona o vanrednim situacijama, člana 18. Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, te članova 172. i 177. u vezi člana 184. Zakona o obligacionim odnosima, zaključili da je tužena pasivno legitimisana jer je za sistem odbrane od grada bio zadužen Sektor za vanredne situacije MUP-a RS, kao i da postoji osnov odgovornosti tužene za štetu prouzrokovanu u malinjaku tužioca delovanjem grada jer nije ispunila obavezu uspostavljanja sistema protivgradne zaštite, pri čemu delovanje grada kao elementnarne nepogode ne predstavlja višu silu zbog koje bi eventualno bila isključena odgovornost tužene. Tužbeni zahtev je usvojen u visini neisplaćenog dela procenjene štete sa kamatom od dana 29.12.2016. godine kada je utvrđena visina štete, dok je odbijen zahtev za kamatu od 14.05.2015. godine do 29.12.2016. godine.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je stanovište nižestepenih sudova o pasivnoj legitimaciji i odgovornosti tužene Republike Srbije za nastalu štetu.

Odredbama Zakona o ministarstvima (''Sl. glasnik RS'' br.44/14), određeno je da su poslovi protivgradne zaštite u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i obavljaju se preko Sektora za vanredne situacije. Iako sezona odbrane od grada u Republici Srbiji počinje 15. aprila, a završava se 15. oktobra, organ tužene je 14.05.2015. godine, u uslovima postojanja gradonosnih oblaka i opasnosti od grada, propustio da strelcima naredi da dejstvuju u cilju zaštite materijalnih dobara stanovnika Opštine Ivanjica, zbog čega odgovara za štetu koja je tužiocu ovom prilikom naneta. Pri tom, pojava gradonosnih oblaka se, u meteorološkom smislu, može predvideti i preduzimanjem odgovarajućih mera šteta u pretežnom delu sprečiti, zbog čega, suprotno navodima revizije, grad ne predstavlja višu silu da bi tužena, u smislu članu 177. ZOO, bila oslobođena od odgovornosti.

Neosnovano se revizijom ističe da nisu ispunjeni uslovi iz Zakona o vanrednim situacijama, za postojanje odgovornosti tužene.

Naime, u smislu člana 8. stav 1. tačka 3. Zakona o vanrednim situacijama (''Sl. glasnik RS'' br.111/09, 92/11 i 93/12), grad predstavlja elementarnu nepogodu, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. tačka 1. zakona, subjekti zaštite su i državni organi. Odredbom člana 5. tačkom a) zakona utvrđeno je načelo prava na zaštitu, kojim je utvrđeno da svako ima pravo na zaštitu od nesreća i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama, a tačkom g) istog člana i načelo preventivne zaštite, po kome organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i druga pravna lica, prilikom obezbeđenja zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, prioritetno sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadležnostima. Nadležnosti ovih organa utvrđeni su istim zakonom, pa su odredbom člana 11. utvrđene nadležnosti MUP-a RS, koji, između ostalog, koordinira rad sa svim subjektima sistema zaštite i spasavanja po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i sprovođenja mera i aktivnosti prevencije i smanjenja rizika, zaštite i spasavanja (tačka 5.), organizuje sistem osmatranja, obaveštavanja, ranog upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije (tačka 6.) i priprema i sprovodi bezbedonosnu zaštitu (član 11. tačka 8. zakona).

Pravilna primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da Republika Srbija, preko nadležnog sektora MUP-a, vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u slučaju vanrednih situacija i elementarnih nepogoda (gradonosni oblaci), pa u slučaju štete nastale ovim štetnim događajima, tužena Republika Srbija jeste odgovorna i u obavezi da istu naknadi oštećenima, primenom člana 35. Ustava RS, člana 172. ZOO i citiranim pravilima i načelima Zakona o vanrednim situacijama.

Osnovano se revizijom ukazuje da je odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi (''Sl. glasnik RS'' br.122/07) određeno da opština organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda, pa bi za prouzrokovanu štetu nastalu dejstvom elementarnih nepogoda mogla odgovarati i opština, ali kako se radi o šteti za koju odgovara više lica, to je u pitanju njihova solidarna odgovornost, u smislu člana 206. ZOO, u kom slučaju oštećeni ima pravo izbora od koga će zahtevati ispunjenje, odnosno u konkretnom slučaju naknadu nastale štete (član 414. ZOO), što je tužilac i učinio podnošenjem tužbe u ovoj pravnoj stvari samo protiv tužene Republike Srbije. Shodno iznetom, ukazivanje tužene o postojanju odgovornosti opštine, može biti od značaja samo u eventualnoj regresnoj parnici između Republike Srbije i opštine, ali ne i u parnici po tužbi oštećenog protiv jednog od solidarno odgovornih štetnika.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom utvrđeno da tužena Republika Srbija jeste pasivno legitimisana i time u obavezi da tužiocu naknadi štetu nastalu na poljoprivrednim kulturama, usled dejstva elementarne nepogode, izazvane gradom i olujnim vetrom.

Međutim, odredbom člana 192. stav 1. ZOO, propisano je pravilo o podeljenoj odgovornosti, po kome oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. To u konkretnom slučaju znači da je i tužilac, kao oštećeni, bio u obavezi da preduzme određene mere radi sprečavanja ili smanjenja štete koju mogu da izazovu gradonosni oblaci i grad, s obzirom da je realno pretpostaviti da u toku godine može doći do ove vrste nepogode i izazivanja štete na poljoprivrednim kulturama. Ukoliko to (tužilac, kao oštećeni) nije učinio, štetnik odgovara samo u delu koji tužilac (oštećeni) svojim radnjama nije mogao sprečiti. Kako pored protivgradnih raketa postoje i drugi, savremeniji i efikasniji načini odbrane od grada, koje može preduzeti i sam poljoprivredni proizvođač, pravilna primena materijalnog prava zahteva utvrđenje činjenice da li je tužilac preduzeo odgovarajuće mere zaštite od grada i mere umanjenja štete, te u zavisnosti od toga da li i u kom procentu postoji njegov eventualni doprinos nastanku materijalne štete, imajući u vidu da je tužena obavezana da nastalu štetu tužiocu naknadi u celosti (deo za koji nije obeštećen).

Zato je Vrhovni sud ukinuo nižestepene odluke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje da bi se utvrdile navedene bitne činjenice od kojih zavisi obim, odnosno visina tražene naknade štete. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković