.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6609/2024
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Uprava za opštu logistiku, čiji je zastupnik Vojno Pravobranilaštvo iz Beograda, protiv tuženog AA iz ..., čiji je privremeni zastupnik Aleksandra Đurković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11395/19 od 12.10.2023. godine, u sednici veća održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11395/19 od 12.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11395/19 od 12.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 11395/19 od 12.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3128/18 od 17.04.2019. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 77.434,52 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.02.2018. godine do isplate (stav prvi izreke prvostepene presude) i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka (stav drugi izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tražene pravne zaštite je vraćanje isplaćenog tuženom od strane tužioca, a posle prestanka profesionalne vojne službe, na ime zarade i ostalih ličnih primanja.
Prema oceni Vhovnog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu i da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 2. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta 27.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 77.434,52 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
