Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbaci kao nedozvoljena.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/ 11... 18/2020 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP jer je odluka u skladu sa pravnim stavom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017. godine na kojoj je usvojen pravni stav o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla eleketrične energije vazdušnim putem i o zastarelosti te naknade. Prema ovom pravnom stavu, pravni osnov potraživanja tužioca zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad njegove katastarske parcele je stvarnopravnog karaktera, odnosno konstituisanje zakonske stvarne službenosti na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO), pa se visina odgovarajuće naknade određuje na osnovu člana 53. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da na zahtev vlasnika poslužnog dobra nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu, koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. Imajući ovo u vidu, te da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja prava službenosti i naknade za konstituisanu stvarnu službenost, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Prilikom odlučivanja, Vrhovni sud je imao u vidu i rešenja Apelacionog suda u Nišu koja su priložena uz reviziju, ali nalazi da su ona bez uticaja na drugačiju odluku o ispunjenosti uslova iz člana 404. ZPP, s obzirom da se njima pravnosnažno ne okončava postupak, već se radi o rešenjima kojima su ukinute prvostepene odluke, što ne upućuje na zaključak da je u priloženim odlukama izraženo konačno prihvaćeno pravno stanovište koje je suprotno pobijanoj odluci. Imajući u vidu navedeno, ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 07.12.2020. godine, a podneskom od 22.02.2023. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 51.370,00 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković