.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3358/2023
24.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca JKP za javne garaže i parkirališta „Parking servis“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Goran Atanasković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Raičević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 1412/21 od 16.03.2022. godine, u sednici održanoj 24.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 1412/21 od 16.03.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 1412/21 od 16.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16977/19 od 17.10.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je održano na snazi rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I XVII 00742/06 od 08.10.2006. godine, kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 13.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja predloga za izvršenje 05.10.2006. godine do isplate, kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 3.244,20 dinara. Stavom drugim izreke, delimično je stavljeno van snage rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I XVII 00742/06 od 08.10.2006. godine, kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja predloga za izvršenje 05.10.2006. godine do isplate, i u tom delu tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, stavljeno je van snage rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I XVII 00742/06 od 08.10.2006. godine kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja predloga za izvršenje 05.10.2006. godine do isplate, i u tom delu tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 14.422,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 1412/21 od 16.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tuženog na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku. Predmet tražene sudske zaštite je naknada za korišćenje parking mesta. O zahtevu tužioca odlučeno je uz primenu odgovarajućih odredbi materijalnog prava, a u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužioca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kao u ovoj pravnoj stvari.
S obzirom na izneto, po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari postupak je započet podnošenjem predloga za izvršenje 05.10.2006. godine, a po usvajanju prigovora izvršnog dužnika, nastavljen je kao po prigovoru protiv platnog naloga. Vrednost predmeta spora je 13.050,00 dinara.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
